Тирана је главни и највећи град Албаније. По званичним процијенама има око 420 хиљада становника. Основана 1614. године, а постала је главни град 1920.
Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило и по популарном мишљењу назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, постоје и ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара.
Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. године. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у Тирани  након што је 17. новембра ослобођена од њемачке окупације.
Градско становништво, које је процењено на само 12 хиљада 1910. године је порасло на 30 хиљада на попису 1930. године и чак 60 хиљада 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137 хиљада 1960. године. Касних 1990-их, Тирана доживљава најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
По завршетку владавине Енвера Хоџе, последњег диктатора у овом делу Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен и веома изолован, полако почиње да се отвара према другим земљама.
Године 2004, Еди Рама, тадашњи градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника света. Многи се слажу да је томе допринела његова визија Тиране као ведрог града и пројекат мењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града.
Узрок овако драстичним променама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за време Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у граду или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње време је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замени новим, не напуштајући идеју ведрих боја.
Упркос проблемима у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи, којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.

Okružen liticama Lovćena i Orjena, Kotor je grad smješten na kraju Bokokotorskog zaliva koji gotovo svakog svog posjetioca ostavlja bez daha. Pogled na zaliv kojeg često nazivaju  i najjužnijim fjordom Evrope ostavlja utisak da je ovo jedno od najljepših predjela na Planeti.  Sa jedne strane grada nalazi se more, sa druge strane rijeka Škurda i brijeg Sveti Ivan na kom je smještena čuvena tvrđava San Giovanni. Jedini je grad istočne obale Jadrana čije je ime uvijek bilo ispisano na svim istorijskim kartama. 
Na području kotorske opštine prostiru se gradska naselja Dobrota, Ljuta, Orahovac, Dražin vrt, Perast, Morinj, Kostanjica, Stoliv, Prčanj, Muo, Risan, Bigova i Grbalj. 
Kroz svoju dugu istoriju Kotor je oduvijek bio središte spajanja različitih kultura što ga je činilo jedinstvenim mjestom za život, na kojem stanovnici većinom pravoslavne i katoličke vjeroispovjesti vjekovima održavaju krajnje skladan suživot. Okružen je bedemima koji potiču iz vremena Vizantinaca, Nemanjića i Mlečana i sadrži troje vrata -  vrata sa izlazom na gradsko šetalište i obalu, vrata sa izlazom na rijeku i vrata od Gurdića koja vode prema Trojici i raskrsnici Cetinje – Budva.
Stari grad sačinjavaju veći i manji trgovi i krivudave ulice koje za svakog posjetioca predstavljaju pravi lavirint. Najveći i najznačajniji je Trg od oružja na kom se nalazi renesansna Kneževa palata,  jedno od najstarijih pozorišta na ovim prostorima, i barokni toranj za sat iz XVII vijeka.
Kulturno – istorijska riznica Kotora nalazi se na UNESCO-voj Listi svjetske kulturne i prirodne baštine. Najznačajniji spomenik kulture na području kotorske opštine je Katedrala Svetog Tripuna, podignuta 1166. godine što je čini starijom od Crkve Svetog Pavla u Londonu, Crkve Notre Dame u Parizu, Uspenskog hrama u Moskvi, Bazilike Svetog Petra u Rimu kao i od otkrića američkog kontinenta. 
Vrlo značajni spomenici su i Crkva Svetog Luke s kraja XII vijeka, Crkva Svete Marije iz XIII vijeka, Crkva Svetog Pavla sa sredine XIII vijeka kao i Crkva Svete Klare u kojoj se čuva biblioteka od oko dvadeset hiljada knjiga i pedeset najstarijih štampanih knjiga do XVI vijeka, poznate pod nazivom inkunabule. Kotor je jedinstven i po brojnim rakošnim palatama kao što su palata „Buća“ iz XIV vijeka, palata „Drago“ iz XV vijeka, palata „Pima“ iz XVI vijeka, palata „Vrakjen“ iz XVIII vijeka i palata „Grubonja“ iz XVII vijeka.

Noćni provod

Diskoteka „Maximus“, „Cesare“, „Ars“, „Bandiera“, „Fjaka“, „Marinaio“, „San Giovanni“, „Scorpion“

Restorani 

Gradska kafana „Dojmi“, „Bella di Mare“, „Win“, „Bastion 3“, „Šebelj“, „Bokeški gušti“, Citadela, „Ćatovića mlini“, „Galion“, „Bokeljski dvori“, „Tiha noć“, „Kantun“, „Sara“, „City“, 

Konobe
Konoba „Trpeza“,  „Ferri“, „Baron“, „Cesarica“, „Skala Santa“, „Školji“, Grispolis“

Najznačajnije manifestacije

Tradicionalni zimski festival, Svečanosti povodom Dana Svetog Tripuna, Međunarodni festival „KotorArt“, Kotorski festival pozorišta za djecu, „Don Brankovi dani muzike“, Internacionalna smotra mode, Bokeljska noć, Fešta kamelija, „Searock“ festival

Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Forza Mare“, „Villa Prčanj“, „Conte“, „Palazzo Radomiri“, „Cattaro“, „Sind“, „Marija“, „Perastra“, „Amfora“, „Monte Cristo“

Šoping  -  HDL „Laković“, Šoping centar „Kamelija“, Zelena gradska pijaca, pijaca u Risnu

Važni telefoni

Stanica policije, tel. 122
Vatrogasno društvo Kotor
tel. +382 32 325 480; +382 32 325 957
Hitna pomoć, tel. 124
Dom Zdravlja, Dobrota 
tel. +382 32 325 633
Autobuska stanica 
tel. +382 32 325 809
Aerodrom Tivat 
tel. +382 32 671 336
Pošta Kotor
tel. +382 32 322 362
Pomorski muzej Crne Gore – Stari grad