Да је Швајцарска земља коју с правом називају домовином млечне чоколаде говори податак да сваки становник поједе више ове чаробне послатице него становник било које друге земље. Њемачки, Италијански, Француски и Ретромански су званични језици. Највише се поносе сатовима, чоколадама, сиревима као и педантношћу својих грађана.

Цирих главни град кантона који броји нешто више од милион становника, има око 400.000 становника. Према истраживању 2006. године проглешен је за место са најбољим квалитетом живота. На обали језера Цирих, где река Лимат истиче из језера, Цирих се од алпског градића претворио у метрополу, центар истоименог кантона, где се чују сви свјетски језици. Од мјесташца у подножју брда Утилберг, где је Јохана Шпри написала једну од налепших дечијих књига,“Хајди“, сада је финансијска престоница Швајцарске и глобално банкарско тржиште. Један од првих градова у Европи који је почео да увози вуну, свилу и лан. Данас је један од најуспешнијих пословних центара Европе.

Цирих има умерено континенталну климу са просечном гогишњом температуром од 9 °Ц. Ветрови са запада посебно утичу на климу и доносе падавине. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром од 0,2 °Ц, док је најтоплији јул са просечном температуром од 17 °Ц.

Шта посетити у Цириху

Линденхоф, велики парк, нулта тачка Цириха. Људи овдје неријетко играју шах док загрљени парови седе на клупама или зидићима и уживају у погледу на ријеку Лимат. Овдје је примљено хришћанство, започет покрет реформације.

Црква Фраумунстер, основана у ИX вијеку. Овдје су аристократске жене живеле и све до реформације имале искључиво право да кују новац. Поред елегантног торња ова црква је посебно привлачна по витражи славног умјетника Марка Шагала из 1970. године.

Црква светог Перта је посебна по томе што има највећи бројчаник на свијету, чији пречник износи 8.64 метра.

Гросминстер, романичка црква из XI вијека чији су торњеви препознатљив детаљ града. Према легенди, цркву је градио Карло Велики. До врха торња је 187 степеника, одакле се пружа поглед на циели град.

Музеј играчака где се може видети каквим су се играчкама играла дјеца од 18. до средине 20.вијека.

Музеј уметности у којем се могу видети дјела великих умјетника попут Пицаса, Мунака и Шагала.

Музеј Атал, музеј где су смештене праве кости диносауруса. 

Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616