Ред вожње Лозана до Љубљана

Аутобус од LOZANA до LJUBLJANA не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 664 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 15 сати и 00 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње LOZANA - LJUBLJANA постоји за следеће дане:
четвртак
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од LOZANA до LJUBLJANA су:Croatia Bus Zagreb za promet i turizam d.o.o.

Престоница швајцарског кантона Вауд налази се на Женевском језеру, у непосредном суседству светских монденских центара Женеве, Монтреа и Вевеја. Лозана је живописан студентски град, туристичка атракција, и седиште Међународног олимпијског комитета и два велика универзитета.

Лозана је у француском језичком подручју, али већина људи говори и швајцарско-немачки и италијански. С обзиром да се у школама учи енглески, овде сасвим сигурно нећете имати проблема са споразумевањем.

Прво насеље на лозанском брду је настало још у каменом добу, а историјски подаци говоре о римском војном кампу Лаусанна који се налазио у самом подножју данашњег централног брда ближе језеру, на месту садашњег села Видy.

У Средњем веку град се полако померао ка брду одакле га је било лакше бранити, и убрзо је почео да му расте значај као месту које се налази на важном путу између Италије и северног мора. То је био први велики град северно од планинског превоја Ст. Бернард.

Године 1538. Војвода Савојски је изгубио Лозану, и она је пала под власт кантона Берн, што је све био део тактике да се ојача југозападна граница. Тако је и остало све до краја 18. века када је Лозана поново стекла независност након инвазије Наполеона Бонапарте на Берн. На крају, 1803. град је примљен у чланство швајцарске конфедерације, као главни град кантона Вауд.

У последњих 150 година, цео појас од Лозане до града Монтреуx, (Швајцарска ривијера) постао је стециште писаца, уметника, и музичара, од Шелијевих до Лорда Бајрона. Урбана легенда каже да је Франкенштајн написан баш овде. Овде су обитавали и Ернест Хемингвеј, који је ту проводио зимски одмор у време када је писао Покретни празник, као и Чарли Чаплин, који је од средине 1930их живео у граду Вевеy.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.