Ред вожње Луцерн до Skoplje

Аутобус од LUCERN до SKOPLJE не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 1565 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 дан00 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње LUCERN - SKOPLJE постоји за следеће дане:
среда
петак
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од LUCERN до SKOPLJE су:EURO BUS.

Луцерн је шести по величини и један од најпопуларнијих градова у Швајцарској. Налази се на обали истоменог језера са прелепим погледом на Пилатус и Риги, врхове швајцарских Апла. Са око 80 000 становника и јако добром повезаношћу са остатком земље, Луцерн представља важан културни и привредни центар.

Град је настао на месту на којем река Ројс истиче из језера. Историја овог града је дуга али процват почиње у XII вијеку. Изградњом моста у клисури Sohollenen на најужем делу реке створена је сјајна веза између Италије и Луцерна што је имало кључну улогу у развоју града као трговачког центра. Све до 1882. године и изградње железничког тунела Готтхард било је немогуће заобићи овај град. Луцерн је постао обавезно стајалиште за путујуће трговце, ходочаснике и занатлије који су донели мноштво нових идеја у град.

Близина Алпа, организоване вожње возом и жичаром до скијалишта на планини Пилатус са које се пружа прелеп поглед на град, богата историја и потпуно очуван Стари град чине Луцерн веома интересантном и популарном туристичком дестинацијом.

Симбол града је Капела Мост изграђен у првој половини XIV века. Првобитно је био изграђен као део градског утврђења да би у XVIII веку добио иновације у виду слика које претежно приказују сцене из живота Св. Леодегара И Св. Мориса који се сматрају заштитницима града. Овај мост је најдужи и најстарији дрвени мост у Европи и послије Матерхорн-а највише пута фотографисана туристичка атракција у Швајцарској. Мост повезује стари, средњовековни, део града са новим. Други најпосећенији споменик је дрвена кула тј. Октогонални торањ која се налази на средини моста. Изгледа као саставни део моста иако је подигнута неких 30-так година пре моста. Током векова ова кула је имала различите намене – од архива, ризнице до затвора и соба за мучење. Данас је кула затворена иако се у њој налази продавница сувенира.

Град је познат по и скулптури “Умирући лав из Луцерна” која није оставила равнодушним ни писца Марка Твена који је описао ка најтужније и најдирљивије дело у камену. Споменик је посвећен страдалим војницима током Франуске револуције 1792.године.

Са мноштвом културно – историјских споменика Луцерн свакако представља сјајну дестинацију за путовње. Осим наведених светски познатих споменика ту су још  и Мusegg – део некадашњег утврђења, нетакнут још од 1386. године, Језуитска црква, Фрањевачка црква, црква Хоф репрезентативни примјерци различитих стилова архитектуре, Водени торњеви, Градска кућа као и велики број прелепих тргова.

Скопље је главни и највећи град Републике Македоније којег насељава готово четвртина њеног становништва. Овај град је на изузетно значајној географској позицији – у језгру Балканског полуострва на трансалбанском и моравско – вардарском саобраћајном раскршћу. 

Током своје дуге историје претрпио је многобројна разарања, међутим највеће последице на његову архитектуру и културно – историјско наслеђе оставио је земљотрес који се догодио 1963. године. Након дугог низа година, услиједио је пројекат „Скопље 2014“ који има за циљ поновну изградњу његових главних облежја, страдалих током поменутог земљотреса.

На градском тргу налазе се скулптуре, фонтане и споменици који су продукт овог пројекта. Посебно се истиче споменик Александра Македонског на коњу, који је, изливен у бронзи, заједно с фонтаном висок 28 метара. Такође, издвајају се и Музеј македонске борбе, Тријумфални лук, нова зграда Министарства спољних послова, нови Уставни суд, Народно позориште и Археолошки музеј.

Главни и највећи трг у Скопљу, средиште градских дешавања јесте Трг „Македонија“ изграђен у периоду између 1920. и 1940. године, на којем је смјештена зграда Народне банке с мермерном фасадом, монументални официрски дом, Ристићева и палата Мазура.

Као и већина великих градова, Скопље има свој историјски дио чији се дух упркос разним турбулентним временима успио задржати до данашњих дана. Тај дио назива се Бит-Пазар, познатији као „Чаршија“ и простире се од Душановог моста до Бит -пазара као и од тврђаве Кале до реке Сераве. Унутар чаршије налазе се значајни културно – историјски споменици – маузолеј и сат – кула, две цркве и неколико џамија. Током друге половине XX вијека ту су подигнута здања која чине Музеј Македоније и зграду Музеја савремене умјетности.

Незаобилазна туристичка атракција свакако је и задужбина Сули – хан, смјештена у Старој скопској чаршији. Подигао је Иса – бег Исаковић половином XV вијека. Током османске владавине представљао је градски хан за смјештај путника и трговаца док се данас у њему налазе скопски Факултет ликовних умјетности и Музеј Старе скопске чаршије.

Значајне културно – историјске знаменитости града: Тврђава Кале; Даут - Пашин и Цифте хаммам; Камени мост преко Вардара; Црква Светог Димитрија, Саборни храм Светог Климента Охридског; Манастир Светог Пантелејмона у Нерезима; Исак-бегова џамија и торањ; гроб македонског хероја Гоце Делчева;

Поводом 2000 година хришћанства у Македонији је подигнут Миленијумски крст на планини Водно до којег се директно може доћи жичаром. Уздиже се изнад града висином од шездесет и шест метара и могуће га је видјети са удаљености од тридесетак километара.

Традиционална македонска кухиња представља мјешавину турске и словенске кухиње чији су најпознатији специјалитети пилећи паприкаш, пилећи гулаш, пилетина с гљивама и у црном вину , пуњене паприке, бунцека са зељем и говеђа печена ребра. Као посебан деликатес издваја се надалеко чувени македонски ајвар као и бурек, геврек, баницхка и таратур. Македонија је земља чувена по производњи врхунских вина врсте Вранец, класични Цабернет Саувигнон и благи Мерлот, као и по ракији „Жолта“ и скопском пиву. Симбол ноћног провода представљају старе градске кафане у којима се уз севдах и чашу омиљеног напитка у сваком тренутку може осетити гостопримство и предусретљивост њеног становништва.

Аутобска станица Скопље се налази у улици Никола Карев бр.20

Инфо центар:

+389(0)2 2466 313
+389(0)2 2466 011
+389(0)2 2402 385 (факс)