Ред вожње Луцерн до Љубљана

Аутобус од LUCERN до LJUBLJANA не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 327 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 09 сати и 10 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње LUCERN - LJUBLJANA постоји за следеће дане:
четвртак
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од LUCERN до LJUBLJANA су:Croatia Bus Zagreb za promet i turizam d.o.o.

Луцерн је шести по величини и један од најпопуларнијих градова у Швајцарској. Налази се на обали истоменог језера са прелепим погледом на Пилатус и Риги, врхове швајцарских Апла. Са око 80 000 становника и јако добром повезаношћу са остатком земље, Луцерн представља важан културни и привредни центар.

Град је настао на месту на којем река Ројс истиче из језера. Историја овог града је дуга али процват почиње у XII вијеку. Изградњом моста у клисури Sohollenen на најужем делу реке створена је сјајна веза између Италије и Луцерна што је имало кључну улогу у развоју града као трговачког центра. Све до 1882. године и изградње железничког тунела Готтхард било је немогуће заобићи овај град. Луцерн је постао обавезно стајалиште за путујуће трговце, ходочаснике и занатлије који су донели мноштво нових идеја у град.

Близина Алпа, организоване вожње возом и жичаром до скијалишта на планини Пилатус са које се пружа прелеп поглед на град, богата историја и потпуно очуван Стари град чине Луцерн веома интересантном и популарном туристичком дестинацијом.

Симбол града је Капела Мост изграђен у првој половини XIV века. Првобитно је био изграђен као део градског утврђења да би у XVIII веку добио иновације у виду слика које претежно приказују сцене из живота Св. Леодегара И Св. Мориса који се сматрају заштитницима града. Овај мост је најдужи и најстарији дрвени мост у Европи и послије Матерхорн-а највише пута фотографисана туристичка атракција у Швајцарској. Мост повезује стари, средњовековни, део града са новим. Други најпосећенији споменик је дрвена кула тј. Октогонални торањ која се налази на средини моста. Изгледа као саставни део моста иако је подигнута неких 30-так година пре моста. Током векова ова кула је имала различите намене – од архива, ризнице до затвора и соба за мучење. Данас је кула затворена иако се у њој налази продавница сувенира.

Град је познат по и скулптури “Умирући лав из Луцерна” која није оставила равнодушним ни писца Марка Твена који је описао ка најтужније и најдирљивије дело у камену. Споменик је посвећен страдалим војницима током Франуске револуције 1792.године.

Са мноштвом културно – историјских споменика Луцерн свакако представља сјајну дестинацију за путовње. Осим наведених светски познатих споменика ту су још  и Мusegg – део некадашњег утврђења, нетакнут још од 1386. године, Језуитска црква, Фрањевачка црква, црква Хоф репрезентативни примјерци различитих стилова архитектуре, Водени торњеви, Градска кућа као и велики број прелепих тргова.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.