Луцерн је шести по величини и један од најпопуларнијих градова у Швајцарској. Налази се на обали истоменог језера са прелепим погледом на Пилатус и Риги, врхове швајцарских Апла. Са око 80 000 становника и јако добром повезаношћу са остатком земље, Луцерн представља важан културни и привредни центар.

Град је настао на месту на којем река Ројс истиче из језера. Историја овог града је дуга али процват почиње у XII вијеку. Изградњом моста у клисури Sohollenen на најужем делу реке створена је сјајна веза између Италије и Луцерна што је имало кључну улогу у развоју града као трговачког центра. Све до 1882. године и изградње железничког тунела Готтхард било је немогуће заобићи овај град. Луцерн је постао обавезно стајалиште за путујуће трговце, ходочаснике и занатлије који су донели мноштво нових идеја у град.

Близина Алпа, организоване вожње возом и жичаром до скијалишта на планини Пилатус са које се пружа прелеп поглед на град, богата историја и потпуно очуван Стари град чине Луцерн веома интересантном и популарном туристичком дестинацијом.

Симбол града је Капела Мост изграђен у првој половини XIV века. Првобитно је био изграђен као део градског утврђења да би у XVIII веку добио иновације у виду слика које претежно приказују сцене из живота Св. Леодегара И Св. Мориса који се сматрају заштитницима града. Овај мост је најдужи и најстарији дрвени мост у Европи и послије Матерхорн-а највише пута фотографисана туристичка атракција у Швајцарској. Мост повезује стари, средњовековни, део града са новим. Други најпосећенији споменик је дрвена кула тј. Октогонални торањ која се налази на средини моста. Изгледа као саставни део моста иако је подигнута неких 30-так година пре моста. Током векова ова кула је имала различите намене – од архива, ризнице до затвора и соба за мучење. Данас је кула затворена иако се у њој налази продавница сувенира.

Град је познат по и скулптури “Умирући лав из Луцерна” која није оставила равнодушним ни писца Марка Твена који је описао ка најтужније и најдирљивије дело у камену. Споменик је посвећен страдалим војницима током Франуске револуције 1792.године.

Са мноштвом културно – историјских споменика Луцерн свакако представља сјајну дестинацију за путовње. Осим наведених светски познатих споменика ту су још  и Мusegg – део некадашњег утврђења, нетакнут још од 1386. године, Језуитска црква, Фрањевачка црква, црква Хоф репрезентативни примјерци различитих стилова архитектуре, Водени торњеви, Градска кућа као и велики број прелепих тргова.

Да је Швајцарска земља коју с правом називају домовином млечне чоколаде говори податак да сваки становник поједе више ове чаробне послатице него становник било које друге земље. Њемачки, Италијански, Француски и Ретромански су званични језици. Највише се поносе сатовима, чоколадама, сиревима као и педантношћу својих грађана.

Цирих главни град кантона који броји нешто више од милион становника, има око 400.000 становника. Према истраживању 2006. године проглешен је за место са најбољим квалитетом живота. На обали језера Цирих, где река Лимат истиче из језера, Цирих се од алпског градића претворио у метрополу, центар истоименог кантона, где се чују сви свјетски језици. Од мјесташца у подножју брда Утилберг, где је Јохана Шпри написала једну од налепших дечијих књига,“Хајди“, сада је финансијска престоница Швајцарске и глобално банкарско тржиште. Један од првих градова у Европи који је почео да увози вуну, свилу и лан. Данас је један од најуспешнијих пословних центара Европе.

Цирих има умерено континенталну климу са просечном гогишњом температуром од 9 °Ц. Ветрови са запада посебно утичу на климу и доносе падавине. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром од 0,2 °Ц, док је најтоплији јул са просечном температуром од 17 °Ц.

Шта посетити у Цириху

Линденхоф, велики парк, нулта тачка Цириха. Људи овдје неријетко играју шах док загрљени парови седе на клупама или зидићима и уживају у погледу на ријеку Лимат. Овдје је примљено хришћанство, започет покрет реформације.

Црква Фраумунстер, основана у ИX вијеку. Овдје су аристократске жене живеле и све до реформације имале искључиво право да кују новац. Поред елегантног торња ова црква је посебно привлачна по витражи славног умјетника Марка Шагала из 1970. године.

Црква светог Перта је посебна по томе што има највећи бројчаник на свијету, чији пречник износи 8.64 метра.

Гросминстер, романичка црква из XI вијека чији су торњеви препознатљив детаљ града. Према легенди, цркву је градио Карло Велики. До врха торња је 187 степеника, одакле се пружа поглед на циели град.

Музеј играчака где се може видети каквим су се играчкама играла дјеца од 18. до средине 20.вијека.

Музеј уметности у којем се могу видети дјела великих умјетника попут Пицаса, Мунака и Шагала.

Музеј Атал, музеј где су смештене праве кости диносауруса.