Амстердам је највећи и главни град краљевине Холандије. Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел, по којој је и добио име. Налази се у провинцији Северна Холандија, те заједно са три друга града (Ротердам, Утрехт, Хаг) чини Рандстад - једну од највећих конурбација у Европи, чија се популација процењује на готово седам милиона становника.

Град лежи на више од 150 канала који су повезани са готово 1300 мостова, па га многи често упоређују са Венецијом. Зато је Амстердам најлепше разгледати са неког од туристичких бродова, који ће вас провести кроз три главна канала. Копнени део  је најбоље обићи пешице или се придружити локалном становништву на бициклима, којих у Амстердаму има више од пола милиона.

Амстердам сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина тзв. кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада – туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.

Рајксмузеум

Рајксмузеум је државни музеј Холандије. Овај музеј поседује уметничко-историјску збирку, у којој је најзначајнији део сликарство Златног доба Холандије (17. век). Рајксмузеум је основан 1800. у Хагу као колекција уметнина холандског статхоудера. По наређењу Луја Наполеона, брата Наполеона Бонапарте, музеј се 1808. преселио у палату на реци Дам у Амстердаму, а колекцији су додате слике које су било власништво града Амстердама. Од 1885. музеј се налази на садашњој локацији, тргу Музеумплејн, поред Музеја Ван Гога и Музеја Стедлајк. Рајксмузеум годишње посети и до два милиона људи.

Музеј Ван Гога

Музеј поседује најбројнију колекцију Ван Гогових слика и цртежа на свету. Стална поставка музеја садржи око 200 слика и око 550 цртежа који приказују Ван Гога у различитим фазама стваралаштва. Овај музеј такође поседује дела Ван Гогових савременика и пријатеља, као и бројну документарну грађу међу којом и хиљаде писама Ван Гога брату Теу. Према подацима посећености Музеј Ван Гога је најпосећенији музеј у Холандији и налази се међу 30 најпосећенијих музеја света.

Рембрантова кућа

Кућа у којој је од 1639. до 1659. године живео Рембрант садржи велику колекцију његових дела и то у амбијенту у коме је већина њих настала. Музеј је проширен још једним крилом како би се осигурало довољно простора за трајну изложбу његових дела. У овом музеју изложено је више од 250 уметникових скица и аутопортрета.

Кућа Ане Франк

Кућа јеврејске девојчице Ане Франк у којој је написала свој светски познати дневник и провела последње две године свог живота налази се у центру Амстердама и претворена је у музеј. Оригинал дневника је само један део сталне поставке овог музеја.

Музеј Мадам Тисо

Мадам Тисо је музеј воштаних фигура који се поред Амстердама налази још у Лондону, Берлину, Шангају, Хонгконгу, Њујорку, Лас Вегасу и Вашингтону. Музеј Мадам Тисо је данас једна од највећих туристичких атракција града, а у њему су изложене воштане фигуре историјских и краљевских личности, филмских, музичких и спортских звезде и познатих убица.

Де Вален

Четврт црвених фењера (Де Вален) позната је по ноћним клубовима, секс-шоповима и еростском позоришту Моулин Роугеу (по узору на париски кабаре). У излозима су пријатељице ноћи, које оскудно одевене прекраћују време ћаскањем, маникирањем ноктију или чешљањем, те позивају на интимно дружење. Интересантно је то да је у четврти црвењих фењера фотографисање и снимање најстрожије забрањено. У самом центру овог дела Амстердама налази се Музеј еротике, који поседује четири спрата богато опремљена еротским справама мање и веће уметничке вредности.

Хеинекен искуство

Ниједна посета Амстердаму није комплетна док не завирите у пиваре у којима се производи можда и најбоље светско пиво. Хеинекен Експириенс је музеј пиваре Хеинекен који посетиоцима пружа увид у историју пиваре и процес прављења пива током година. Хеинекен је основан 1864. године и тренутно запошљава више од 76 хиљада људи у 165 пивара широм света.

Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".