Антверпен је друга по величини лука у Европи и најбогатији град у Белгији. Смештен је на северозападу Белгије у региону Фландрија. Иако по величини спада у мање градове (простире се на површини од 204,51 квадратних метара са нешто мање од пола милиона становника) не само да представља привредни већ и модни, културни и туристички центар како Белгије тако и Европе.
За само име града је везана интересантна и пре свега маштовита прича. Легенда каже да је река Шелда, на чијим обалама лежи Антверпен, накада била под контролом суровог дива Антигона. Див је захтевао путарину од оних који су хтели да плове реком. Уколико би одбили да плате, див би им одсецао шаку и бацао у реку. На срећу млади ратник Силвио Брабо је спасио град ове тираније. На холандском hand werpen  значи бацити шаку. Друга теорија је да је име града изведено из “anda ” и “ werpum” што дословице преводено значи "на доку".
Константно подсећање на легенду присутно је у виду статуе Барбоа на тргу Де Гроте Маркт као и колачићима у облику шаке које можете купити на сваком углу.
Историја овог града је веома богата. Први записи датирају још из II века. Град доживљава нагли економски процват у XII веку наког слабљења супарничке луке Бриж. До прве половине XIV века Антверпен постаје најважнији трговачки и финансијски центар у западној Европи захваљујући пре свега положају луке и трговини вуном. Наредних неколико векова град пролази кроз турбулентан период у коме се наизменично смењују успони и падови услед поновног економског јачања Брижа. Друго златно доба овог града нагло је заустављено у XVI веку доласком Шпанаца са намером да покоре непослушни протестански север. Шпанци напуштају град 1585. године остављајући га у пламену. Економски опоравак је био дуг и спор. Међутим у таласу обнове град доживљава културни процват захваљујући пре свега сликарима Рубенсу, Ван Дајку, Јордансу, Бројгелу. Прве новине на свету штампне су упрво у Антверпену 1605. године.
Све до XIX века Антверпен је у економском смислу у озбиљном опадању, јер река Шелда остаје затворена. Антверпенска луку су у том периоду сматрали пре свега ратном луком са веома добрим стратешким положајем. „Пиштољ уперен у срце Енглеске“, тако  е Наполеон замишљао овај град. Тек после пада Наполеона код Ватерлоа (1815. године) Антверпен улази у кратак период просперитета.
Река је коначно отворена 1863. године чиме је осигуран успон Антверпена. Иако је град озбиљно страдао током оба светска рата, његова узлазна путања није више прекидана. Антверпен постаје град који данас познајемо, један од највећих и најбогатијих у Белгији, град који је изнедрио берзу и који данас има водећу улогу у обради дијаманата. Водећу улогу у дијамант индустрији имају Јевреји, који чине четвртину становништва. Преко 80% процената дијаманта пронађених широм планете данас завршава на обради у Антверпену, одакле се даље дистрибуирају широм света.
За разлику од Брисела који је окренут политици и планирању будућности, Антверпен је окренут естетском доживљају света и неговању историје.
Ова метропола има за свакога по нешто. Посетиоци могу да бирају да ли ће се посветити откривању културно-историјског наслеђа обилажењем бројних музеја и галерија, изгубити се у улици Меир и околним уличицама у походу на бројне бутике са гардеробом најпознатијих светских дизајнера или се једноставно опустити у неким од безбројних кафића, ресторана и ноћним клубовима.
Уколико се случајно или намерно задесите у овом граду обавезно посетите: готску катедралу Onze-Lieve-Vrouwekatedraal, најпознатији трг De Grote Markt где се налази и фонтана са скулптуром Брабоа, шопинг улицу De Meir, Музеј дијаманата, Рубенсову кућу, утврђење Het Steen, најстарији золошки врт на свету са око 5000 животиња De Antwerpse Zoo, пешачки тунел Sint-Annatunnel изграђен 30 м испод нивоа реке Шелде, где ћете имате прилику да ишчитавате стихове исписане на километарском зиду, без обзира у ком смеру се крећете.

Амстердам је највећи и главни град краљевине Холандије. Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел, по којој је и добио име. Налази се у провинцији Северна Холандија, те заједно са три друга града (Ротердам, Утрехт, Хаг) чини Рандстад - једну од највећих конурбација у Европи, чија се популација процењује на готово седам милиона становника.

Град лежи на више од 150 канала који су повезани са готово 1300 мостова, па га многи често упоређују са Венецијом. Зато је Амстердам најлепше разгледати са неког од туристичких бродова, који ће вас провести кроз три главна канала. Копнени део  је најбоље обићи пешице или се придружити локалном становништву на бициклима, којих у Амстердаму има више од пола милиона.

Амстердам сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина тзв. кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада – туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.

Рајксмузеум

Рајксмузеум је државни музеј Холандије. Овај музеј поседује уметничко-историјску збирку, у којој је најзначајнији део сликарство Златног доба Холандије (17. век). Рајксмузеум је основан 1800. у Хагу као колекција уметнина холандског статхоудера. По наређењу Луја Наполеона, брата Наполеона Бонапарте, музеј се 1808. преселио у палату на реци Дам у Амстердаму, а колекцији су додате слике које су било власништво града Амстердама. Од 1885. музеј се налази на садашњој локацији, тргу Музеумплејн, поред Музеја Ван Гога и Музеја Стедлајк. Рајксмузеум годишње посети и до два милиона људи.

Музеј Ван Гога

Музеј поседује најбројнију колекцију Ван Гогових слика и цртежа на свету. Стална поставка музеја садржи око 200 слика и око 550 цртежа који приказују Ван Гога у различитим фазама стваралаштва. Овај музеј такође поседује дела Ван Гогових савременика и пријатеља, као и бројну документарну грађу међу којом и хиљаде писама Ван Гога брату Теу. Према подацима посећености Музеј Ван Гога је најпосећенији музеј у Холандији и налази се међу 30 најпосећенијих музеја света.

Рембрантова кућа

Кућа у којој је од 1639. до 1659. године живео Рембрант садржи велику колекцију његових дела и то у амбијенту у коме је већина њих настала. Музеј је проширен још једним крилом како би се осигурало довољно простора за трајну изложбу његових дела. У овом музеју изложено је више од 250 уметникових скица и аутопортрета.

Кућа Ане Франк

Кућа јеврејске девојчице Ане Франк у којој је написала свој светски познати дневник и провела последње две године свог живота налази се у центру Амстердама и претворена је у музеј. Оригинал дневника је само један део сталне поставке овог музеја.

Музеј Мадам Тисо

Мадам Тисо је музеј воштаних фигура који се поред Амстердама налази још у Лондону, Берлину, Шангају, Хонгконгу, Њујорку, Лас Вегасу и Вашингтону. Музеј Мадам Тисо је данас једна од највећих туристичких атракција града, а у њему су изложене воштане фигуре историјских и краљевских личности, филмских, музичких и спортских звезде и познатих убица.

Де Вален

Четврт црвених фењера (Де Вален) позната је по ноћним клубовима, секс-шоповима и еростском позоришту Моулин Роугеу (по узору на париски кабаре). У излозима су пријатељице ноћи, које оскудно одевене прекраћују време ћаскањем, маникирањем ноктију или чешљањем, те позивају на интимно дружење. Интересантно је то да је у четврти црвењих фењера фотографисање и снимање најстрожије забрањено. У самом центру овог дела Амстердама налази се Музеј еротике, који поседује четири спрата богато опремљена еротским справама мање и веће уметничке вредности.

Хеинекен искуство

Ниједна посета Амстердаму није комплетна док не завирите у пиваре у којима се производи можда и најбоље светско пиво. Хеинекен Експириенс је музеј пиваре Хеинекен који посетиоцима пружа увид у историју пиваре и процес прављења пива током година. Хеинекен је основан 1864. године и тренутно запошљава више од 76 хиљада људи у 165 пивара широм света.