Ротердам

Ротердам је најинтересантнији град у Холандији са фантастичном и иновативном архитектуром и трећом по велићини луком на свету, после Шангаја и Сингапура. Налази се на западу Холандије на ушћу реке Рајне у Северно Море. Целом својом површином град лежи два метра испод нивоа мора.

Град је 1328. године основао гроф Вилиам III, као насеље које се ширило око бране на реци Рот. Отуда и назив града - „dam“ што значи брана и „Rotte“ река која данас није ништа већа од канала.

Лука, у оквиру које се налази највећа рафинерија нафте на свету – Пернис, је све до 2004. године носила титулу најпрометније луке. Данас ту титулу има шангајска лука. Свакако је највећа лука у Европи. Годишње се укрца и превезе више од 300 милиона разне робе. 

Центар Ротердама је потпуно уништен у бомбаровању 1940. године. Једини сачувани споменик предратне архитектуре је „Бела Кућа“. Подсетник на страдање града је скулптура „Разрушени град“ коју је скулптор Закпин поклонио Ротердаму 1958. године. Наредни период је период великих иновација и обнове града. Ускоро град добија једну модерну црту, другачију од свега до тада виђеног. Данас је Ротердам град облакодера карактеристичног стила. У Ротердаму се развија једна потпуно нова струја у архетектури пре свега експерименталног карактера. Ротердам представља главни центар за младе и амбициозне архитекте. Ово је град који има највише архитектонских бироа у Европи, који су познати по примени најновијих грађевинских технологија и експериментисању са различитим врстама архитектуре, иновацијама у осветлењу, 3Д штампању као и роботским конструкцијама.

Ротердам је нешто ново и нешто другачије у односу на остале холандске градове. Недостатак историјског контекста и намера да се Ротердам представи као град будућности створили су погодно тло за нове стилове градње. Упаво чињеница да је град збрисан у бомбардовању и да се ништа не може упропастити дало је могућност експериментисања. Понири оваквог размишљања су робна кућа Маrcel Breuer De Bijenkorf саграђена још давне 1957. године као и „Cube Houses“ архитекте Пиет Блома изграђене 1977. године. Због великог броја солитера, Ротердам често зову и Менхетн на реци Маас, која протиче крај овог новоизграђеног дела града. Један од познатијих солитера је свакако Еуромаст, који се уздиже високо изнаг града са својих 186 м а на њему се налази ротирајући видиковац са прекрасним погледом на цели град. Новији пројекти су и монтажне степенице израђене поводом 75 година од обнављања града. Постављене су испред зграде Grot Handelsgebouv и воде директно до крова зграде који пружа спектакуларан поглед. 180 степеница води до крова а само првог дана 8.000 људи се попело како би уживали у панораском погледу на град. Строгоћу метала и стакла ублажава велики број зелених површина. Ротердам је град са највећим бројем паркова у Холандији.

Осим солитера фантастичних и надасве машовитих линија и фасада иновативност архитекти и уметника који раде у Ротердаму се огледа и у облику пешачке зоне, која уједно представља и најстарију шопинг зону у Холандији. Она је смештена испод нивоа улице и због облика добила је надимак сливник. То није једини пројекат који је добио надимак. Велики број скуптура које можете видети у центру града имају своје надимке док оригинални називи падају у заборав. Најинтригантнија је свакако статуа Деда Мраза која се налази у самом центру града.

Добра организованост града огледа се у развијеном речном такси превозу који у многоме олакшава комуникацију између различитих делова града и најлакши је начин за туристички обилазак, било да се користи јавни речни превоз или унајми брод за индивидуални обилазак.

За добру понуду града свакако се брину и три градоначелника града. Осим главног градоначелника овај град има и градоначелника задуженог за културно – забавни програм и понуду града у вечерњим сатима, док је трећи градоначелник задужен за потребе младих који чине велики проценат становништва с обзиром на то да се у граду налази један од најпознатијих европских универзитета – Еразмус, назван по најзнаменитијем грађанину Ротердама и једном од највећих светских хуманиста .

Ротердам се од осталих холадских градова издваја и по мултикутуралности. Становништво овог града чини 160 различитих националности. Године 2001. је проглашен за европску предстоницу културе. 2015. године лист „New York Тimes” прогласио је Ротердам градом који свакако треба посетити, а одмах затим се нашао и на Lonely Planet-овој листи „must see“ у 2016. години.

Иако су амстердамски црвени фењери најпознатији на свету, мање позната чињеница је да и Ротердам има своје црвене фењере који заслужују да буду познати. Црвена светла постављена су у земљу и прожимају Ротердам оцртавајући на тај начин линују где су падале бомбе 1940. године. Све унутар зоне је потпуно уништено у бомбардовању а ван ње је сачувано. Укупно их је 400 и чине линију дугачку 12 км.
И поред свих занимљивости и погодности становници Ротердама не остају у овом граду дуго јер не могу да издрже у његовом „искривљеном свету“. Кажу да је опасан за осећај равнотеже, али оно што Ротердам јесте је прави град за истраживање. На сат времена вожње од Амстердама и Брисела и свега 2,5 сата вожње од Париза идеалан је за кратак бег у бајковити свет будућности.

Дубровник

Ragusa, kako glasi latinski naziv ovog grada, smješten je na obali Jadrankog mora i uživa zaštitu svjetske organizacije UNESCO od 1979. godine. Upravni je centar Dubrovačko – neretvanske županije i jedan od najznamenitijih turističkih centara Jugoistočne Evrope.  Glavni tok njegove duge povijesti proteže se uz mnoge srednjovjekovne trgovačke puteve od Amerike do Indije kao i kroz borbe protiv Mletačke republike Venecije. 
Opasan je srednjovjekovnim kamenim zidinama koje po svom krajnje autentičnom izgledu i pozicioniranosti predstavljaju jedinstvenu turističku atrakciju diljem svijeta.  Prvo mjesto na koje će vas uputiti kada stignete u ovaj, jedan od najljepših mediteranskih gradova, svakako je Stradun, omiljeno šetalište kako Dubrovčana tako i njegovih turista. Obuhvaća veliki broj znamenitih zdanja kao što su Velika Onofrijeva česma, Samostan Svete Klare, Crkva Svetog Spasa, Franjevačka crkva, Samostan Male braće, Rodna kuća Iva Vojnovića, Palača „Sponza“, Zvonara „Luža“, Gradski zvonik, Mala Onofrijeva česma, Orlandov stup, Zgrada glavne straže i Crkva Svetog Vlaha.  Stradun je centar zbivanja tokom dvije izuzetne manifestacije ovog grada  - svečane procesije za vrijeme proslave Feste Svetog Vlaha kao i dočeka Nove godine koji se proglašava među deset najboljih odabira u svijetu svake godine. 
U povjesnim jezgrima unutar grada nalaze se brojne konobe i restorani u kojima je izuzetna ponuda skoro pa svih vrsta mediteranskih specijaliteta, dok se u obližnjim suvenirnicama mogu kupiti tipični dubrovački suveniri – gulozece, filigranski nakit, brončanog Svetog Vlaha ili konavoski vez. Nezobilazna je svakako i  posjeta Dubrovačkim muzejima koji oslikavaju život kneževa u doba slavne Dubrovačke Republike, njenu flotu kao i trag trgovačkih puteva koji su ovom gradu kroz vjekove donosili slavu. Maestralna djela njegovih znamenitih spisatelja imali su neprocjenjiv značaj za južnoslovensku književnost, a ovaj grad je bio i centar razvoja  hrvatskog jezika. 
Osim što je oduvijek bio jedan od najvažnijih centara kulture i obrazovanja na Jadranu, takođe je poznat po svojoj visokokvalitetnoj turističkoj ponudi, koju jedinstvenim čini kongresni turizam u okviru kojeg bilježi izuzetne rezultate.
Zbog svog izuzetnog zemljopisnog položaja, Dubrovnik je povezan gotovo svim vrstama saobraćaja sa regionom i svijetom. Na udaljenosti od oko dvadeset dva kilometra od grada nalazi se Zračna luka Dubrovnik zahvaljujući kojoj se sve više kotira na listi „city break“ destinacija, dok je njegova luka, peta po veličini na području Mediterana, centralna cruise destinacija u Hrvatskoj.
Uz pogodnu klimu, spomeničko blago i prestižne kulturne manifestacije, Dubrovnik je idealna destinacija za odmor, u kojoj svaka generacija može pronaći svoj idealan kutak.


MANIFESTACIJE I FESTIVALI

Međunarodni Film Festival u Dubrovniku,  Libertas Film Festival - srpanj, Linđo – folklorni ansambl, Glazbeni festival „Julian Rachlin i prijatelji“


KULTURNI ŽIVOT

Kazališta – „Marin Držić“, 
Muzeji – Sinagoga, Muzej Pravoslavne crkve, Muzej Domovinskog rata, Spomen soba poginulim braniteljima, Arheološki muzej, Virtualni muzej grada Dubrovnika, Muzej ikona SPCO-e, Memorijalna kuća Ronalda Brown-a, Riznica katedrale, Muzej Dominikanaca, Dom Marina Držića, Muzej franjevačkog samostana, Pomorski muzej, Etnografski muzej „Rupe“, Kulturno povijesni muzej, Franjevačka apoteka, Prirodoslovni muzej Dubrovnik, Muzej samostana sestara Sigurate, Kula Gornji ugao,   
Galerije – Umjetnička galerija „Beograd“, „Artur“, „Artea“, „In art“, „Muratti“, „Sebastian art“, „Sesame“
Bioskop – „Cine Star“, „Sloboda“, Dvorana „Visia“, „Jadran“, „Lapad“


NOĆNI ŽIVOT

Klubovi
Latino club „Fuego“, East West beach club, Night club „Capitano“, Culture club „Revelin“


SMJEŠTAJ

Hoteli
„Berkeley“, „Božica“, „Dubrovnik palace“, „Dubrvnik sun gardens“, „Excelsior“, „Grand hotel Park“, „Grand villa Argentina“, „Hilton Imperial Dubrovnik“, „Adria“, „Adriatic“, „Aquarius“, „Ariston“, „Bellevue“, „Dubrovnik“, „Ivka“, „Kazbek“, „Lero“, „Neptun“, „Zagreb“, „Komodor“
 

Hosteli
„Coccon“, „Dubrovnik“, „LoveCroatia“, „Osmi kontinent“, „Petra Marina“, „Youth“


ŠOPING - TC „Sub city“, „Maria Concept Store“, „Outlet Maria“, „Boutique Croatia“


Važni telefoni
Međunarodni pozivni broj za Hrvatsku: +385
Hitna pomoć: 194
Vatrogasci: 193
Policija: 192
Opće informacije: 981
Pomoć na cesti: 987
Informacije lokalnih telefonskih brojeva: 988
Informacije međunarodnih telefonskih brojeva: 902
Vremenska prognoza i stanje na cestama 060 520 520
Hrvatski autoklub (HAK): +385 1 4640 800
Nacionalna središnjica za spašavanje i traganje: 9155
Hrvatski Anđeli - turističke informacije na hrvatskom, engleskom, njemačkom i taliajnskom jeziku, dostupne od 23.03.-15.10. Tel: 062 999 999 (+385 62 999 999)