Ротердам је најинтересантнији град у Холандији са фантастичном и иновативном архитектуром и трећом по велићини луком на свету, после Шангаја и Сингапура. Налази се на западу Холандије на ушћу реке Рајне у Северно Море. Целом својом површином град лежи два метра испод нивоа мора.

Град је 1328. године основао гроф Вилиам III, као насеље које се ширило око бране на реци Рот. Отуда и назив града - „dam“ што значи брана и „Rotte“ река која данас није ништа већа од канала.

Лука, у оквиру које се налази највећа рафинерија нафте на свету – Пернис, је све до 2004. године носила титулу најпрометније луке. Данас ту титулу има шангајска лука. Свакако је највећа лука у Европи. Годишње се укрца и превезе више од 300 милиона разне робе. 

Центар Ротердама је потпуно уништен у бомбаровању 1940. године. Једини сачувани споменик предратне архитектуре је „Бела Кућа“. Подсетник на страдање града је скулптура „Разрушени град“ коју је скулптор Закпин поклонио Ротердаму 1958. године. Наредни период је период великих иновација и обнове града. Ускоро град добија једну модерну црту, другачију од свега до тада виђеног. Данас је Ротердам град облакодера карактеристичног стила. У Ротердаму се развија једна потпуно нова струја у архетектури пре свега експерименталног карактера. Ротердам представља главни центар за младе и амбициозне архитекте. Ово је град који има највише архитектонских бироа у Европи, који су познати по примени најновијих грађевинских технологија и експериментисању са различитим врстама архитектуре, иновацијама у осветлењу, 3Д штампању као и роботским конструкцијама.

Ротердам је нешто ново и нешто другачије у односу на остале холандске градове. Недостатак историјског контекста и намера да се Ротердам представи као град будућности створили су погодно тло за нове стилове градње. Упаво чињеница да је град збрисан у бомбардовању и да се ништа не може упропастити дало је могућност експериментисања. Понири оваквог размишљања су робна кућа Маrcel Breuer De Bijenkorf саграђена још давне 1957. године као и „Cube Houses“ архитекте Пиет Блома изграђене 1977. године. Због великог броја солитера, Ротердам често зову и Менхетн на реци Маас, која протиче крај овог новоизграђеног дела града. Један од познатијих солитера је свакако Еуромаст, који се уздиже високо изнаг града са својих 186 м а на њему се налази ротирајући видиковац са прекрасним погледом на цели град. Новији пројекти су и монтажне степенице израђене поводом 75 година од обнављања града. Постављене су испред зграде Grot Handelsgebouv и воде директно до крова зграде који пружа спектакуларан поглед. 180 степеница води до крова а само првог дана 8.000 људи се попело како би уживали у панораском погледу на град. Строгоћу метала и стакла ублажава велики број зелених површина. Ротердам је град са највећим бројем паркова у Холандији.

Осим солитера фантастичних и надасве машовитих линија и фасада иновативност архитекти и уметника који раде у Ротердаму се огледа и у облику пешачке зоне, која уједно представља и најстарију шопинг зону у Холандији. Она је смештена испод нивоа улице и због облика добила је надимак сливник. То није једини пројекат који је добио надимак. Велики број скуптура које можете видети у центру града имају своје надимке док оригинални називи падају у заборав. Најинтригантнија је свакако статуа Деда Мраза која се налази у самом центру града.

Добра организованост града огледа се у развијеном речном такси превозу који у многоме олакшава комуникацију између различитих делова града и најлакши је начин за туристички обилазак, било да се користи јавни речни превоз или унајми брод за индивидуални обилазак.

За добру понуду града свакако се брину и три градоначелника града. Осим главног градоначелника овај град има и градоначелника задуженог за културно – забавни програм и понуду града у вечерњим сатима, док је трећи градоначелник задужен за потребе младих који чине велики проценат становништва с обзиром на то да се у граду налази један од најпознатијих европских универзитета – Еразмус, назван по најзнаменитијем грађанину Ротердама и једном од највећих светских хуманиста .

Ротердам се од осталих холадских градова издваја и по мултикутуралности. Становништво овог града чини 160 различитих националности. Године 2001. је проглашен за европску предстоницу културе. 2015. године лист „New York Тimes” прогласио је Ротердам градом који свакако треба посетити, а одмах затим се нашао и на Lonely Planet-овој листи „must see“ у 2016. години.

Иако су амстердамски црвени фењери најпознатији на свету, мање позната чињеница је да и Ротердам има своје црвене фењере који заслужују да буду познати. Црвена светла постављена су у земљу и прожимају Ротердам оцртавајући на тај начин линују где су падале бомбе 1940. године. Све унутар зоне је потпуно уништено у бомбардовању а ван ње је сачувано. Укупно их је 400 и чине линију дугачку 12 км.
И поред свих занимљивости и погодности становници Ротердама не остају у овом граду дуго јер не могу да издрже у његовом „искривљеном свету“. Кажу да је опасан за осећај равнотеже, али оно што Ротердам јесте је прави град за истраживање. На сат времена вожње од Амстердама и Брисела и свега 2,5 сата вожње од Париза идеалан је за кратак бег у бајковити свет будућности.

Брисел је као град основан око 979. године, а, прво насеље од којег је постао Брисел, датира из давне 580. године када је Свети Гаугерије изградио капелу на реци Зене.

Име града помиње се први пут 1047. године, и то у повељи Ламберта II. Назив града потиче од старохоландске сложенице Бруоцселла. реч бруоц значи мочвара, а селла дом, па би слободни превод овог имена био "дом у мочвари".



То је главни и највећи град Краљевине Белгије, незванични је главни град Европске уније, седиште је Европске комисије и Савета Европске уније.

Такође, у Бриселу се налази политичко седиште НАТО-а и Западноевропске уније.



Брисел се простире на површини од преко 32 километра квадратна, а на том простору своје место пронашло је око 145 хиљада становника.

Регион главног града Брисела подељен је на 19 општина; главна општина је град Брисел, док су остале општине смештене око центра града и заједно са њим чине урбану средину са преко милион становника.

Уз Фландрију и Валонију, Брисел је један од три савезна региона у Белгији.



Оно што Бриселу не недостаје јесу музеји, којих овдје има око 90, а, само неки од њих су: Музеј какаоа и чоколаде,Музеј ликовних умјетности Брусселс Самплинг, Музеј града Брисела, Музеј музичких инструмената, Музеј модерне архитектуре, Музеј стрипа, Музеј природних наука, Музеј модерне умјетности...



Ипак, то чиме се Брисел посебно поноси је Атомиум, 103 метра висока структрура изграђена поводом Светске изложбе 1958. године.

Ова челично-алуминијумска конструкција представља девет атома једног алфа-гвозденог кристала. Кугле су спојене цевима, кроз које се може проћи, и доћи до собе где се налази стална изложба која приказује добронамерно коришћење атомске енергије.

Лифтом се долази до највише кугле, где се налази ресторан, а, одатле се пружа и невероватан поглед на град.

Данас је ово најпосећенија атракција Брисела.



Поред Атомиум-а налази се парк Мини-Европа, где су макете познатих европских грађевина. Преко 350 европских знаменитости смештено је у овом парку.

Најпознатије су макете Ајфелове куле, Кривог торња, вулкана Везув, централног трга Гранд Плаце...

Овај парк отворен је 1989. године.



До Брисела, осим авионом, без проблема се може доћи и жељезничким и аутобуским превозом. Градске линије пролазе кроз три главне станице у Бриселу: Брисел-Норд, Брисел-Централ и Брисел- Миди; одакле је могуће путовати ка свим већим градовима у Белгији, и, пут многобројних дестинација широм Европе.