Братислава је главни и највећи град Словачке, има око 450 000 становника,налази се на самој граници са Аустријом и Мађарском. Ово је једини главни град који се граничи са две државе. Беч и Братислава, најближи главни градови у Европи, удаљени само 60 км, некада су били повезани електричним трамвајем.

Уз присуство реда и стандарда западних држава у Братислави можете осетити јужњачки и словенски дух непосредности, отворености, боемског живота. Нема гужви, брзине и тензије коју осећамо у већим градовима. Угодност живота можете примијетити на улици, у градском превозу, у ресторану...

Пре 1919, била је позната као Прешпорок, на словачком. Од 1919. године, након Првог светског рата, град носи назив Братислава. Име је створио Шефарик у првој половини XIX вијека.

Клима у Братислави је умерено континентална. Током лета температура може да порасте и до 30° C, повремено чак и више. Током зиме температуре су око 0° C, али ноћу, оне могу ићи и ниже од 10° C. Уколико падне снег, снежни покривач се неће задржати дуже од пар дана.

На источној обали Дунава налази се стари историјски дeо града, док је на западу нови модерни дeо. Одувек је био један од главних културних центара средње Европе. Такође је био средиште вишевековне историје и раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустриско и културно средиште Словачке.

Шта посетити у Братислави:

Братиславски храд дворац на брду ког често због свог необичног изгледа називају „наопачке окренутим столом“. Дворац је из XV века, користио се као краљевска резиденција а затим као војно станиште. Аустриски војници су 1811. године напали дворац и тада је изгорио до темеља. Обновљен је 50-тих година XX века и дан данас траје реконструкција.

Нови мост, мост преко Дунава где се на самом мосту налази ресторан НЛО на висини 84 метра одакле можете посматрати град.

Михаелов торањ је некадашња осматрачница док се данас у њему налази изложба оружја.

Славин споменик се налази на врху брда са погледом на град и највише је мјесто у Братислави. Подигнут је у знак сјећања на жртве совјетске војске у Другом светском рату.

Катедрала Ст Мартин је једна од најстаријих цркава у Братислави. У овој катедрали вршиле су се крунидбе краљева. На врху катедрале налази се златна круна.

Примацилни трг са Примацијалном палатом, надбискупска палата. На палати се налази бискупски шешир, направљен од жељеза, тежак 150 кг. Ту су настпали Моцарт, Бетовен, Лист. Наполеон је овдје потписао Пресбуршки споразум у тзв. Дворани огледала.

Ст Цларе црква готичка црква која се налази у Клариска улици итренутно се користи као концертна сала.

Роланд Фонтана коју је по наруџби мађаског краља Максимилиана 1527. године, радио каменорезaц Андреас Луттрингер.

Примате палата је тренутно средиште градоначелника Братиславе.

Црква свете Елизабете познатија као Плава црква, украшена керамичким цветним плочицама различитим нијансама плаве боје.

Једна од братиславских атракција су бројни градски кипови, међу којима је Наполеонов војник.

Herceg Novi, grad sa specifičnom mikroklimom i više od 200 sunčanih dana godišnje, postaje jedna od najposjećenijih turističkih destinacija Crne Gore.

Smješten na ulazu u jedan od najljepših svjetskih zaliva Boku Kotorsku i podno planine Orjen Herceg Novi turistima nudi bogato spomeničko nasljeđe, manastire i crkve, brojna utvrđenja poput Španjole, Kanli Kule, Sat Kule i nadaleko poznata stepeništa, po kojima je i dobio nadimak „Grad od skalina“.

Prvo ime Herceg Novog je bilo Sveti Stefan, kada je i osnovan 1382. godine u sastavu Kraljevine Bosne za vrijeme vladavine kralja Tvrtka Prvog Kotromaniću. Tvrtkova želja je bila da Kraljevina Bosna dobije sopstvenu luku kako bi bila trgovinski nezavisan od Dubrovnika. Dubrovčani su stoga blokirali grad i primorali Tvrtka da prizna njihov monopol nad trgovinom soli. Poslije Tvrtkove smrti, vojvoda Sandalj Hranić Kosača je zadobio naselje.

Svoje današnje ime, Herceg Novi, dobio je u vrijeme vladavine Sandaljevog sestrića, hercega od Svetoga Save Stefana Vukčića Kosače, kada je doživio i najveći procvat i razvoj. Turci ga osvajaju 1482. godine i vladaju njime dva vijeka, sve do 1687. godine.

Nakon toga na njegovom tlu smjenjuju se razni narodi i civilizacije, ostavljajući duboke tragove na istoriju, kulturu i ukupan razvoj ovoga kraja. Nakon Turaka grad osvajaju Mlečani, koji vladaju sve do propasti Mletačke republike 1797. godine. Od tada dolazi do čestih promjena uprave u Herceg Novom.

Hrceg Novi je poznat po izrazito bogatom kulturnom programu koji u ljetnjim mjesecima obuhvata prije svega tradicionalni filmski i muzički festival. Naravno, manifestacije se značajnim djelom organizuju i ostalih mjeseci, što doprinosi da grad „živi“ tokom čitave godine.