Стразбур је град на истоку Француске, на левој страни Рајне. Главно је место (цхеф-лиеу) покрајине Елзас и департмана Бас-Рхин.

Стразбур је по величини седми град у Француској и једини град у свету, чији је центар УНЕСЦО прогласио светском баштином 1988. године. Такође је један од ретких градова, заједно са Женевом и Њујорком у коме се налазе седишта међународних организација, а да није главни град неке државе.

У Стразбуру се налази седиште Већа Европе, Европски суд за људска права и Европски парламент, који држи неке седнице и у Бриселу.

Град је у средишту западне Европе што му даје велики прометни и политички значај. Прометно је важан положај у долини Рајне, која од Базела до Мајнца чини природни коридор. Ваздушне линије, град је удаљен једнако (око 750 км) од Средоземног мора, Балтичког мора и Атлантика. 500 км је удаљен од Јадрана и Северног мора.

ШТА ПОСЕТИТИ У СТРАЗБУРУ?

Најпознатија грађевина у Стразбуру готичка је катедрала Наше Госпе с једним торњем. Торањ је само један јер се инвеститор мало 'залетeо', па је након изградње катедрале и довршетка првог торња понестало новца за други. Само један торањ данас је препознатљиво обeљежје катедрале. Сличан је случај разилажења жеља и могућности и у Паризу који је препознатљив по цркви Нотре Даме која нема ниједан довршени торањ. Катедрала је с висином торња од 142 метра од средине 17. па до половине 19. века била највиша грађевина на свету. Највиша црква била је све до 1880. када је изгубила тај примат. Данас је четврта црква по висини у свету. Пуно име катедрале је Нотре Даме де Страсбоург. Смештена је у самом центру града, но како су улице у центру прилично уске, катедрала се готово не види све док се не дође пред њу и кад се њен једини торањ пропне у небо. Призор је то који подсећа на небодер у Њујорку који се може видети у пуној висини тек уз доста акробатског савијања врата уназад. Градња је започела 1015. године и данашњи облик је попримила 1439. Иако је катедрала изузетно висока и импозантна, трг на којем се налази људских је мера.
Трг Марцхé ауx Цоцхонс већ одавно није трг на којем се продају свиње, што је значење француског назива трга, но вреди га видети јер је реч о врхунском примеру средњевековног трга. Једнако је занимљива четврт Мала Француска коју су изградили стари мајстори. Ко се икада упутио у авантуру адаптације стана или градње куће, с дивљењем ће посматрати дела старих мајстора. Не да држе воду док мајстори не оду, већ више од четири стотине година. Кориштење дрвета при решавању конструкције кућа вредно је разгледавања. Човек нешто и научи. Да ли су ондашњи мајстори трошили велике количине пива док су радили, као што то чине данашњи, није познато, но искуство каже како симбиоза грађевинарства и обилног испијања пива најчешће даје скромне резултате.
Центар Стразбура огледало је његове прошлости: готика, средњоевропска ренесанса присутна је на његовим прочељима. На сваком кораку видљиво је како је Стразбур дубоко прожет њемачком културом. Обилазећи улице града јасно је видљива његова историја и два најважнија утецаја, њемачки и француски. Тиме је Стразбур посебност каква се ретко може пронаћи у Европи. Град који је и француски и њемачки, а једна од љепших четврти града, недалеко од реке, зове се управо Петите-Франце (Мала Француска). Петите-Франце јако подсећа на Амстердам, с кућама изграђенима уз канале по којима се људи возикају у чамцима. Но, за разлику од Амстердама, овде се не затичу туристи који у диму марихуане медитирају седећи уз воду која тихо тече. Напротив, француско је законодавство изненађује строго чак и кад је реч о конзумирању алкалоида те биљке. Неколико корака даље и улази се у дeо града који посетиоца, својом архитектуром, враћа у средњовековну Њемачку.
Страсбоург је град лепих и паметних. Од 270.000 становника на ужем подручју града (700.000 с ширим подручјем) њих 48.000 су студентице и студенти. У стварном животу то значи како је реч о изузетно живахном граду у којем чак и шетња и преподневно посматрање пролазница може бити занимљиво, посебно у топлим јесењим данима. Студенти својом младеначком енергијом и бројним интересима свакоме граду дају посебан колорит. Иако се град веже уз досадну политику као седиште Већа Европе, он је све само не досадан.