Стразбур је град на истоку Француске, на левој страни Рајне. Главно је место (цхеф-лиеу) покрајине Елзас и департмана Бас-Рхин.

Стразбур је по величини седми град у Француској и једини град у свету, чији је центар УНЕСЦО прогласио светском баштином 1988. године. Такође је један од ретких градова, заједно са Женевом и Њујорком у коме се налазе седишта међународних организација, а да није главни град неке државе.

У Стразбуру се налази седиште Већа Европе, Европски суд за људска права и Европски парламент, који држи неке седнице и у Бриселу.

Град је у средишту западне Европе што му даје велики прометни и политички значај. Прометно је важан положај у долини Рајне, која од Базела до Мајнца чини природни коридор. Ваздушне линије, град је удаљен једнако (око 750 км) од Средоземног мора, Балтичког мора и Атлантика. 500 км је удаљен од Јадрана и Северног мора.

ШТА ПОСЕТИТИ У СТРАЗБУРУ?

Најпознатија грађевина у Стразбуру готичка је катедрала Наше Госпе с једним торњем. Торањ је само један јер се инвеститор мало 'залетeо', па је након изградње катедрале и довршетка првог торња понестало новца за други. Само један торањ данас је препознатљиво обeљежје катедрале. Сличан је случај разилажења жеља и могућности и у Паризу који је препознатљив по цркви Нотре Даме која нема ниједан довршени торањ. Катедрала је с висином торња од 142 метра од средине 17. па до половине 19. века била највиша грађевина на свету. Највиша црква била је све до 1880. када је изгубила тај примат. Данас је четврта црква по висини у свету. Пуно име катедрале је Нотре Даме де Страсбоург. Смештена је у самом центру града, но како су улице у центру прилично уске, катедрала се готово не види све док се не дође пред њу и кад се њен једини торањ пропне у небо. Призор је то који подсећа на небодер у Њујорку који се може видети у пуној висини тек уз доста акробатског савијања врата уназад. Градња је започела 1015. године и данашњи облик је попримила 1439. Иако је катедрала изузетно висока и импозантна, трг на којем се налази људских је мера.
Трг Марцхé ауx Цоцхонс већ одавно није трг на којем се продају свиње, што је значење француског назива трга, но вреди га видети јер је реч о врхунском примеру средњевековног трга. Једнако је занимљива четврт Мала Француска коју су изградили стари мајстори. Ко се икада упутио у авантуру адаптације стана или градње куће, с дивљењем ће посматрати дела старих мајстора. Не да држе воду док мајстори не оду, већ више од четири стотине година. Кориштење дрвета при решавању конструкције кућа вредно је разгледавања. Човек нешто и научи. Да ли су ондашњи мајстори трошили велике количине пива док су радили, као што то чине данашњи, није познато, но искуство каже како симбиоза грађевинарства и обилног испијања пива најчешће даје скромне резултате.
Центар Стразбура огледало је његове прошлости: готика, средњоевропска ренесанса присутна је на његовим прочељима. На сваком кораку видљиво је како је Стразбур дубоко прожет њемачком културом. Обилазећи улице града јасно је видљива његова историја и два најважнија утецаја, њемачки и француски. Тиме је Стразбур посебност каква се ретко може пронаћи у Европи. Град који је и француски и њемачки, а једна од љепших четврти града, недалеко од реке, зове се управо Петите-Франце (Мала Француска). Петите-Франце јако подсећа на Амстердам, с кућама изграђенима уз канале по којима се људи возикају у чамцима. Но, за разлику од Амстердама, овде се не затичу туристи који у диму марихуане медитирају седећи уз воду која тихо тече. Напротив, француско је законодавство изненађује строго чак и кад је реч о конзумирању алкалоида те биљке. Неколико корака даље и улази се у дeо града који посетиоца, својом архитектуром, враћа у средњовековну Њемачку.
Страсбоург је град лепих и паметних. Од 270.000 становника на ужем подручју града (700.000 с ширим подручјем) њих 48.000 су студентице и студенти. У стварном животу то значи како је реч о изузетно живахном граду у којем чак и шетња и преподневно посматрање пролазница може бити занимљиво, посебно у топлим јесењим данима. Студенти својом младеначком енергијом и бројним интересима свакоме граду дају посебан колорит. Иако се град веже уз досадну политику као седиште Већа Европе, он је све само не досадан.

Париз је главни и највећи град Француске и један од најзначајнијих свјетских градова. Ријеком Сеном подијељен је на два дијела: На сјеверну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Лијеву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе.

У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције, те је са историјом дугом више од два миленијума град био мјесто значајних историјских догађаја и стециште умјетника. Због тога сваке године Париз посјети више десетина милиона туриста. По броју туриста Париз спада међу најпосјећеније свјетске туристичке дестинације.

Град се простире на више од 100 километара квадратних, а ријека Сена га повезује са унутрашњошћу земље (Бургундијом) и са каналом Ламанш. Париз има двије векике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсенску. Већи дио града, који се налази на десној обали, посвјећен је институцијама трговине и финансија, док је лијева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де ла Сите се налази у срцу града. Прво насеље настало је управо у срцу града у доба антике, да би 1584. године краљ Анри III повезао мања острва и добио већу површину за изградњу.

Најранији археолошки знакови сталног насељавања паришког подручја датирају око 4200. година п. н. е. Претпоставља се да је Париз касније име добио по келтском племену Паризи, који су населили подручје крај Сене средином трећег вијека прије нове ере, око келтске тврђаве Лутеције. Римљани су освојили паришки басен 52. године п. н. е. и на лијевој обали Сене саградили нови град на брду које ће касније бити познато као брдо Свете Женевјеве. Током сљедећих стољећа знатно се проширио, прераставши у напредан град са форумом, палатама, купатилима, храмовима, театрима и амфитеатром.

Године 508. Париз постаје престоница меровиншке државе под краљем Хлодовехом I. Краљ Филип II Август (1165–1223) је утврдио град и саградио палату Лувр. Краљ Шарл V је на левој обали Сене подигао зидине за одбрану града од Енглеза. Године 1370. подигао је зид и на десној обали. Током Стогодишњег рата, Паризом су од 1420. до 1436. владали Енглези.

За вријеме владавине Луја XIV уведено је улично освјетљење, модернизовано снабдијевање водом и изграђене болнице. Он је наредио рушење градских зидина и изградњу великих градских булевара. Краљева резиденција се преселила у Версај.

Године 1789. у Паризу је избила Француска револуција која је утрла пут збацивању монархије и оснивању француске Републике. Нова градска утврђења су подигнута 1844. на мјесту данашњег Периферијског булевара. Са дужином од 39 километара, са 94 бастиона и 16 тврђава, ово је представљало највеће утврђење на свијету.

Период од 1871. до 1914. се означава као „Бел епох“ (лепа епоха). Град је у другој половини 19. вијека доживио велике архитектонске промјене по плановима барона Османа. Цијели блокови кривудавих и уских средњовјековних улица су срушени да би се изгрдиле широке авеније, булевари и неокласицистичке фасаде које су слика Париза данас. У то доба су изграђене жељезничка станица Лион, зграда Опере, мост Александра III, и препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.

Знаменитости и култура Париза

Француска престоница има на стотине вриједних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 умјетничких галерија, око 100 позоришта, више од 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.

Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. године. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсеј (посвјећен умјетности 19. вијека, нарочито умјетности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене умјетности), Музеј човјека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј, Роденов музеј, Париске катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. године је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална библиотека Француске се налази на двије локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез (основано крајем 17. вијека) и Позориште на Јелисејским пољима (основано почетком 20. вијека). Национална опера Париза наступа на две локације: Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, по архитекти Шарлу Гарнијеу), отворена 1875, која је са 11.237 м² највећи свјетски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. године. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

Универзитет у Паризу (Сорбона) основао је Робер де Сорбон 1257. године као заједницу школа које су постојале на лијевој обали Сене у Латинској четврти. Ове школе су већ имале европску репутацију, а предавања су била на латинском језику. Током 19. вијека, на Сорбони се учило: право, наука, медицина, фармацеутика, књижевност и теологија.

Главне медијске куће Француске су такође концентрисане у Паризу. То су: издавачка кућа „Ле Фигаро“, медијске компаније „Вивенди Универсал“, „Гроупе Лагардèре“ и „Гроупе ТФ1“. Најважнији дневни листови су Ле Фигаро, Ле Монд и Либерасион.