Париз је главни и највећи град Француске и један од најзначајнијих свјетских градова. Ријеком Сеном подијељен је на два дијела: На сјеверну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Лијеву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе.

У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције, те је са историјом дугом више од два миленијума град био мјесто значајних историјских догађаја и стециште умјетника. Због тога сваке године Париз посјети више десетина милиона туриста. По броју туриста Париз спада међу најпосјећеније свјетске туристичке дестинације.

Град се простире на више од 100 километара квадратних, а ријека Сена га повезује са унутрашњошћу земље (Бургундијом) и са каналом Ламанш. Париз има двије векике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсенску. Већи дио града, који се налази на десној обали, посвјећен је институцијама трговине и финансија, док је лијева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де ла Сите се налази у срцу града. Прво насеље настало је управо у срцу града у доба антике, да би 1584. године краљ Анри III повезао мања острва и добио већу површину за изградњу.

Најранији археолошки знакови сталног насељавања паришког подручја датирају око 4200. година п. н. е. Претпоставља се да је Париз касније име добио по келтском племену Паризи, који су населили подручје крај Сене средином трећег вијека прије нове ере, око келтске тврђаве Лутеције. Римљани су освојили паришки басен 52. године п. н. е. и на лијевој обали Сене саградили нови град на брду које ће касније бити познато као брдо Свете Женевјеве. Током сљедећих стољећа знатно се проширио, прераставши у напредан град са форумом, палатама, купатилима, храмовима, театрима и амфитеатром.

Године 508. Париз постаје престоница меровиншке државе под краљем Хлодовехом I. Краљ Филип II Август (1165–1223) је утврдио град и саградио палату Лувр. Краљ Шарл V је на левој обали Сене подигао зидине за одбрану града од Енглеза. Године 1370. подигао је зид и на десној обали. Током Стогодишњег рата, Паризом су од 1420. до 1436. владали Енглези.

За вријеме владавине Луја XIV уведено је улично освјетљење, модернизовано снабдијевање водом и изграђене болнице. Он је наредио рушење градских зидина и изградњу великих градских булевара. Краљева резиденција се преселила у Версај.

Године 1789. у Паризу је избила Француска револуција која је утрла пут збацивању монархије и оснивању француске Републике. Нова градска утврђења су подигнута 1844. на мјесту данашњег Периферијског булевара. Са дужином од 39 километара, са 94 бастиона и 16 тврђава, ово је представљало највеће утврђење на свијету.

Период од 1871. до 1914. се означава као „Бел епох“ (лепа епоха). Град је у другој половини 19. вијека доживио велике архитектонске промјене по плановима барона Османа. Цијели блокови кривудавих и уских средњовјековних улица су срушени да би се изгрдиле широке авеније, булевари и неокласицистичке фасаде које су слика Париза данас. У то доба су изграђене жељезничка станица Лион, зграда Опере, мост Александра III, и препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.

Знаменитости и култура Париза

Француска престоница има на стотине вриједних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 умјетничких галерија, око 100 позоришта, више од 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.

Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. године. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсеј (посвјећен умјетности 19. вијека, нарочито умјетности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене умјетности), Музеј човјека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј, Роденов музеј, Париске катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. године је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална библиотека Француске се налази на двије локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез (основано крајем 17. вијека) и Позориште на Јелисејским пољима (основано почетком 20. вијека). Национална опера Париза наступа на две локације: Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, по архитекти Шарлу Гарнијеу), отворена 1875, која је са 11.237 м² највећи свјетски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. године. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

Универзитет у Паризу (Сорбона) основао је Робер де Сорбон 1257. године као заједницу школа које су постојале на лијевој обали Сене у Латинској четврти. Ове школе су већ имале европску репутацију, а предавања су била на латинском језику. Током 19. вијека, на Сорбони се учило: право, наука, медицина, фармацеутика, књижевност и теологија.

Главне медијске куће Француске су такође концентрисане у Паризу. То су: издавачка кућа „Ле Фигаро“, медијске компаније „Вивенди Универсал“, „Гроупе Лагардèре“ и „Гроупе ТФ1“. Најважнији дневни листови су Ле Фигаро, Ле Монд и Либерасион.

Сремска Митровица је седиште града Сремске Митровице у Сремском округу. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. 

Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа.

Налази се на веома повољном месту, свега 75 км од главног града земље, Београда.

Сремска Митровица као град богат историјом и традицијом и као средиште једног од округа у Србији има развијену мрежу културних и образовних установа и низ култуних дешавања. Васпитно-образовне установе чине основу од значаја за културни живот овог краја.

Установе Културе: Од установа културе треба споменути:

Музеј Срема,
Галерију „Лазар Возаревић“,
Градску библиотеку „Глигорије Возаревић“,
Позориште „Добрица Милутиновић“,
Установу за културу „Сирмијумарт“,
Историјски архив „Срем“,
Завод за заштиту споменика културе.
Сремска Митровица је и „музеј под отвореним небом“ у коме су остаци античке римске престонице, грађевине барокне и класицистичкеархитектуре 18. века и 19. века, као и Спомен-парк (Спомен-гробље), дело једног од најпознатијих југословенских архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића, подигнут 1960. године.