Птуј се налази у источном дијелу Словеније, у јужном дијелу покрајине Штајерске. Град се налази 30 км југоисточно од Марибора, првог већег града.

Птуј је важно прометно чвориште. Кроз град води железница из Прагерског до Орможа и даље у Хрватску или у Мурску Соботу, и даље у Мађарску преко Ходоша.

Положај града је у долини реке Драве, крајње западном дијелу Панонске низије, на месту где је ова долина најшира. Зачетак, данас историјско језгро Птуја је на брегу изнад реке, са кога се лако надзирала околна равница. Надморска висина Птуја је 232 м.

Подручје Птуја је било насељено још у млађем каменом добу. Келти су насељавали Птуј у касно гвоздено доба. У 1. веку пр. Христа насеобина је била под контролом старог Рима. Прво писано поимање Птуја, под првобитним називом Поетовио, датира из 69. године н.е., када је био изабран римски цар Веспазијан. Већ у доба Рима Птуј се развио у изузетно важно трговачко, царинско и управно средиште. Године 103. за време императора Трајана, Птуј је добио статус цивилног средишта и назив Колониа Улпиа Траиана Поетовиа. Град је имао 40.000 становника док га нису напали Хуни.

570. године н.е., град је био окупиран од стране Авара и старих Словена. Између 840. и 874. г. припадао је Балатонској кнежевини Словена Прибина и Коцеља. Између 874. и 890. г. Птуј је постепено пао под утицај Бискупије Салзбурга. Као њемачки Петау, укључен је био у војводство Штајерске 1555. године.

Године 1376. године Птуј је добио свој градски статут. У 17. веку, кад су Турци заузели већи део Угарске, Птуј је привредно потпуно пропао. У 19. веку град се налазио даље од важних прометних праваца.

Према задњем аустријском попису становништва из 1910. године, 86% становништва града Птуја су били Немци. Околина Птуја је била претежно насељена словенским становништвом. За време немачке окупације, од 1941-45. године, словенско становништво је било насилно исељавано из Птуја. Њихове куће су биле преузете углавном од стране Немаца из Болзана. Касније, након немачке капитулације, сви Немци су били присилно исељени у Аустрију.

Велс је град у Аустрији. Налази се дуж реке Траун у подножју источних Алпа, југозападно од Линца.

Место је насељено од праисторијских времена. Велс је настао као Роман Овилава, главни град провинције Норицум.

У европском средњем веку био је водећи тржишни град. Значајније грађевине укључују Ледерерову куcћу (1376) на живописном градском тргу, градска салу (преуређена 1748), готичку цркву са величанственим прозорима из витража из 14. века као и  некадашњи империјални замак у којем је свети римски император Максимилијан I умро 1519.

Велс је важно железничко чвориште и значајно тржиште стоке и житарица.У граду  се одржава велики годишњи сајам .

Велс производи пољопривредне машине, текстил, прехрамбене производе, фармацеутске производе и грађевинске материјале.

То је такође важан регионални центар трговине на велико и мало.