Ред вожње Нова Пазова до Бачка Топола

Autobus od NOVA PAZOVA do BAČKA TOPOLA prolazi između ostalog i kroz gradove INĐIJA, NOVI SAD (zavisno od rute linije).Prvi autobus kreće u 05:02, dok posljednji polazak možete uhvatiti u 07:22. Dužina puta je oko 121 km. Prosječno trajanje putovanja po redu vožnje je 02 sata i 23 min.
Prtljag se obično plaća po torbi na svim polascima u zavisnosti od prevoznika. Na linijama saobraćaju autobusi visoke i srednje turističke klase dok na kraćim relacijama neki prevoznici organizuju putovanje turističkim kombijima ili malim autobusima.
Red vožnje NOVA PAZOVA - BAČKA TOPOLA postoji za sljedeće dane:
ponedjeljak
utorak
srijeda
četvrtak
petak
subota
nedjelja

Нова Пазова је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу 25 км северозападно од Београда. Нова Пазова је позната по развијеној малој привреди тј. малим самосталним занатским радњама које су отворене средином 50-их година XX века.
Нова Пазова има инфраструктурно уређену индустријску зону која има веома занимљив положај јер се налази на магистралном путу Београд – Нови Сад док је у непосредној близини ауто-пут М-75. Поред Нове Пазове се налази и аеродром Батајница.
Нова Пазова је настала 1790. године када су се доселили колонисти из Немачке. Након Другог светског рата они су се овде трајно населили и дошло је до масивног досељавања становника из ратом опустошених области тадашње Југославије, највише из Далмације, Лике, Босне и Херцеговине.
Нова Пазова је аутобуским линијама веома добро повезана са великим центрима као што су Београд, Нови Сад и Суботица.

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.