Халмстад је град у Шведској, у југозападном делу државе. Град је у оквиру Халандског округа и његово је управно седиште и највећи град. Халмстад је истовремено и седиште истоимене општине.

Халмстад се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаЉен 500 км југозападно.

Халмстад се сместио на источној обали Категата, дела Северног мора. На датом месту се у море улива речица Ране. Градско подручје је бреговито, а надморска висина се креће 0-40 м.

Клима у Халмстаду је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.

Халмстад се образовао на ушћу реке Нисан у Категат, залив Северног мора.Река је на том месту створила добре услове за природну луку, што је омогићило развој града. Река дели град на западни и источни део.

Халмстад се први пут помиње 1231. године. 1320. године започео је развој трговишта на датом месту. У овом раздобЉу град и околина су у поседу Данске.

1619. је скоро читав град изгорео, изузев градског дворца, цркве и неколико камених кућа.

После споразума у Роскилдеу 1658. године Шведска добија подручја на данашњем југу државе, па се Халмстад припаја Шведској.

После два века таворења поновни замах Халмстад доживљава у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Халмстад је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 59.000 становника , а градско подручје, тј. истоимена општина има око 93.000 становника. Последњих деценија број становника у граду расте.

До средине 20. века Халмстад су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије, али опет мање него у случају већих градова у држави.

Данас је Халмстад савремени град са посебно развијеном индустријом. Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.

Копенхаген или Купиморе или Кодањ (дански Кøбенхавн) је главни и највећи град Данске. Простире се на површини од 526 км². У граду живи око 542 хиљаде становника, а на ширем подручју око 1,2 милиона. Становништво је до пре пар деценија било искључиво етнички данско, а данас преко 21% чини становништво рођено у иностранству (7% из ЕУ и 14% изван ЕУ).
Копенхаген се налази на најужем мореузу Оресунд, који одваја Балтичко и Северно море и представља спону средње и северне Европе (Скандинавије). Заједно са шведским Малмеом чине једну од најразвијенијих области у Европској унији. Копенхаген је годинама један од градова са најквалитетнијим животом а уједно и један од најскупљих светских градова.
Клима у Копенхагену је умерено – континентална, са утицајем Атлантика и Голфске струје. Најнижа просечна температура је у фебруару , -1°Ц, а највећа је током јула и августа, 17°Ц. Просечна годишња температура износи 8°Ц.
Настанак града - Подручје града било је насељено још у доба праисторије. Оснивачем града се сматра Свен Рашљобради а 1167. година се сматра годином оснивања града јер уз дотадасње рибарско и лучко насеље бива изградјен заман, на месту данашњег дворца Кристијанборг. Повељом епископа Ерландсена 1245.године званично постаје град. У 15. веку Копенхаген постаје престоница Данске уместо престонице Роскилдеа. Током другог светског рата, Копенхаген је разрушен као и већина других градова али се врло брзо обнављао. 
1961. године отворена је прва пешачка улица на свету (Строгет) и од тада се ради на брзом развијању пешачких зона.
Од 2000. године, Копенхаген је повезан са шведских градом Малмеом преко моста-тунела Оресунд.
Копенхаген је град бицикла, где сви узрасти возе (од 3 до 103 године). Постоји и бицикл-такси (са двоседом). 
Дански краљеви се не крунишу већ се акламирају, а то је разлог због којег краљица не седи на престолу. На свечаним пријемима не постоји сто са бројем 13.
Калсберг и Туборг су данска пива а и Лего коцкице (превод: лепо се играј) су дански производ.
Шта посетити у Копенхагену:
1) Музеји - уметности, историје, скулптуре, специјализовани музеји (порцелана, еротике, итд.).
2) Старо градско језгро - са препознатљивим „скандинавским духом“ (једноставне фасаде у живим бојама, канали, готске цркве и сл.). У оквиру градске зоне налази се и највећа пешачка зона, која је истовремено и најстарија, па представља понос града.
3) Дворци – Амалиенборг (зимска резиденција краљевске породице), Росенборг. Државна скупштина (некадашњи двор данских краљева) – данас је седиште законодавства и министарства спољних послова.
4) Статуа Мала сирена – је симбол Копенхагена инспирисан истоименом бајком Андерсена и налази се на променади. Наизглед не тако инпресивна статуа за неке и разочаравајућа, представља сирену која тужно чека свог принца. Лепота саме приче је и то што је статуа поред симбола града и симбол велике љубави и вере. 
5) Округли торањ – је главна туристичка знаменитост Копенхагена. Налази се у средишту града. Заједно са торњем је градјена и Црква свете Тројице. То је и најстарији функционални опсерваторијум где су се звезде гледале јос 1642.године
6) Зграда берзе – је монументална зграда на обали канала Фредерицсхолм. Одликује је шиљати врх спиралног облика, сачињена од четири уплетена змајева репа.
7) Језера, пешчане морске плаже и шумовити паркови се налазе само на неколико минута од центра града. Историјски забавни парк Тиволи је данска туристичка атракција више од 160 година.