Сомбор

Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Налази се на дну басена некадашњег Панонског мора. Град се развио на једном од 14 острва, које је формирала река Мостонга, својим широко разливеним током. Касније је водорегулацијом, мелиорацијом и прокопавањем канала физиономија терена сасвим измењена па Сомбор више није острвски град на мочварном терену.
Сомбор се својим северним ободом граничи са Мађарском, а на западу са територијом Републике Хрватске. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима. Од Београда је удаљен 175 км а од Будимпеште 220 км.
Овај град се убраја међу најлепше и најрепрезентативније градове Србије. Чувен је по својој архитектури, урбаности и оригиналности али и по веселом духу и богатом друштвеном и ноћном животу.


У писаним документима први пут се помиње 1391. године под именом Цобор Сент Михаљ, као посед грофа Цобора.
Након пада под власт Турака Сомбор је попримио наглашене карактеристике турског насеља. Постао је седиште нахије Сегединског санџака. Имао је хамам, сарај, две медресе и преко две стотине занатских радњи: казанџија, кујунџија и других карактеристичних заната док су градом доминирали минарети седам џамија. Власти и времена су ce мијењали до 1749. године када су сомборци од царице Мариjе Терезије откупили статус „слободног краљевског града“и од тада почиње новија историја Сомбора коју прати снажан привредни и културни развој. 
Сомбор је један од, у то време ретких градова, који је у потпуности плански и урбанистички регулисан. Франсоа де Соар направио је први план Сомбора чији оригинал се и данас чува у бечком Ратном архиву. Овај план сведочи да је стари центар Сомбора задржао свој аутентични облик а већина великих и репрезентативних зграда је сачувана. Старо градско језгро омеђено је са четири венца – улице формирајући правоугаоник који јасно одваја стари од новог дела града.


Већина гpађевина грађена је у стилу Бидермајер и псеудо-бидермајер, а од градских палата и цркава издвајају се: сомборска Жупанија, Градска кућа или Магистрат, Градска библиотека „Карло Бијелицки“, Грашкаловићева палата, кућа Јаноша Мађара, Кронић палата, Манастир Светог архиђакона Стефана, Црква Пресветог Тројства – стара католичка црква, Црква Светог Јована Претече – мала православна црква, Црква Светог великомученика Георгија – велика православна црква, Кармелићанска црква – црква са два торња, Капела Светог Ивана Непомука, Плебанија – Жупни двор, Препарандија – Учитељска школа, Српска читаоница и многе друге.
Када су природне атракције у питању, Сомбор ни овде не заостаје, напротив, у целој Србији убедљиво предњачи по броју паркова и зелених површина. У околини Сомбора налазе се чувена ловишта и шумски комплекси те је стога ловни туризам у овом крају изузетно развијен. У сомборским ловиштима узгаја се племенита дивљач као што је ритски јелен, срне, муфлони, дивље свиње, различите врсте птица и друга ситна дивљач.


Сомбор је аутобуским превозом изузетно добро повезан са свим већим центрима у Србији.


Адреса аутобуске станице:


Фрање Рацког бб, 25000 Сомбор 
Тел: +381 25 441 166

Краљево

Краљево је град и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Налази се на ушћу три реке: Ибар, Западна Морава и Рибница. Уз Крагујевац и Чачак, Краљево је значајан културни и административни центар Централне Србије. Овај крај је био насељен од давнина. Археолошки подаци откривају присуство грчких и римских утицаја. Село Рудо Поље, из којег је рођено Краљево, настало је у другој половини 14. века. Од турске окупације назив Карановац је постао популаран. Садашње име град је добио 1882. године, када је Србија проглашена за краљевину.
 
Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу привредног трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра у коме су концентрисани готово сви привредни капацитети. Највећи утицај на привредна кретања на територији града имају делатност трговине и прерађивачке индустрије. Ово су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева. Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постало и главна саобраћајна раскрсница у земљи. У околини има много бањских одмаралишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Витановачка и Сирчанска бања, које су такође познате туристичке атракције. Познати су православни манастири Жича и Студеница, који се налазе у близини града.
Аутобуска станица се налази у улици Октобарских жртава, у непосредној близини железничке станице и центра града. С обзиром на добро развијену мрежу градског саобраћаја и постојање такси услуга, Аутобуска станица Краљево је добро повезана са центром града.
 
Ноћни живот
Ноћни клуб "Uno momento", "Hookah place Kraljevo", "Фараон"
 
Ресторани
 
„Мираж“, Пицерија „Кућа сећања“, „АС“, „Краљ“, „Брвнара“, „Трамонто“, „Национал 2000“, „Етно ресторан „Завичај“
 
Конобе
 
„Кворум пуб“, "Havana club", "Amada caffe", „Бонтон“, „Гаспер“, „Flashback“, „Код кнеза“
 
Манифестације
 
„Нарцису у походе“, „Чикер МТБ маратон“, „Весели спуст“, „Миглич фест“, „Матурски плес“, "Rock & River", „Сребрни котао“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Хотел Турист, „Ђердан“, „Royal“, „Конак Студеница 1186“, „Кристал, „Сунце“, „Жичка плажа“, „Олимп“
 
Шопинг
ТЦ „Big Краљево“, ТЦ „Слово“, ТЦ „Даница“, „"Queen"
 
Важни телефони
Аутобуска станица Краљево +381 (0)36 313 444
 
Медицински центар +381 (0)36 332 522
 
Пошта +381 (0)36 312 512
 
Полиција +381 (0)36 231 777
 
Ватрогасна служба +381 (0)36 314-291
 
Дом здравља +381 (0)36 301-910