Погледај ред вожње

Крушевац

Крушевац је град у централном делу Србије и центар Расинског округа, а налази се у долини Западног Поморавља на реци Расини. Данас на територији града живи преко 75 хиљада становника, а на територији општине око 140 хиљада становника. Град је подигао кнез Лазар 1371. Први пут се помиње 1387. године у повељи којом је кнез Лазар потврдио раније трговачке привилегије Дубровчанима. После Косовске битке, Крушевац је постао престоница вазалне Србије којом је владала кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син деспот Стефан, који је касније престоницу преселио у Београд. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град се брзо развијао и напредовао и постао један од већих регионалних центара тадашње Србије.
 
Крушевац је некада био снажан привредни центар са посебно развијеном металопрерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Рубин“). Након приватизације великих друштвених колектива, у граду постоји преко 1.500 приватних предузећа и преко 3.500 самосталних радњи.
 
Крушевац и околина представљају један од региона Србије који има велики туристички потенцијал. Препознатљив је по својој славној историји и богатој традицији. Богат је бројним културно-историјским знаменитостима и природним лепотама.
 
Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума простире се на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија града Крушевца позната је и по значајним изворима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).
 
Шаренградски забавни парк је забава за целу породицу. Мултифункционални комплекс на атрактивној локацији у граду површине 1,5 ха. Поред реплика диносауруса, парк садржи модеран дечији намештај, мини авантуристички парк, терен за мини голф и шах, сувенирницу и ресторан, а у зимским месецима и клизалиште. Простор додатно оплемењују водене површине са фонтанама и мостићима, као и зип лајн за најмлађе.
 
Рибарска Бања је једна од најлековитијих бања у Србији. Једна је од најстаријих бања на југоистоку Балкана и међу првих шест српских бања. Обновљена је 1833. године, за време кнеза Милоша.
 
Ноћни провод
 
Hunting club, Caffe bar Studio, Caffe Dijamant, M caffe, Крушка пуб
 
Ресторани
 
Багдала, Чарапанска меана, Palas, Olive Tree Restoran, Етно кућа
 
Конобе
 
Jazz Club, ZOI, Caffe Crash, Kumo barcaffe, Macchiato
 
Манифестације
 
Новогодишња чаролија, Међународни фестивал туристичких публикација „Кофер слова“, Сајам сеоског туризма, здраве хране и народног стваралаштва, Међународни фестивал балона „Крушевац кроз облаке“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
 
Апартман Бреза, ZVEZDA LUX, Garni Hotel City, Сарадис, Бисер, Ellite
 
Шопинг
 
ТЦ BIG Крушевац, ТЦ Тржни парк, Рода центар Крушевац, Тц Фонтана
 
Важни телефони
 
Хитна помоћ 194
 
Полиција 192
 
Ватрогасна јединица 193
 
Туристичка организација 037-440-332
 
Аутобуска станица 037-421-555

Бишофсхофен

Бишофсхофен је град на северу Аустрије од 10.315 становника, који  се административно  налази  у Округу Санкт Јохан у Понгау.

Бишофсхофен је важно железничко чвориште на северу Савезне земље Салзбург. Град лежи на падинама масива Хохкениг у долини реке Салзах, 50 км јужно од Салзбурга.

Најстарија људска станишта пронађена су на планини Гетшенберг, а налази о производњи бакра на просторима данашњег Бисцхофсхофена потичу из друге половине 4. века пне., иако се он копао још од 17. века пне.  Остаци окна на планинама Бухберг и Митерберг. 

Култ св. Максимилијана био је вероватно раширен још од давних времена, тако да је самостан св Максимилијана основао Руперт од Салзбурга око 711./712.  Он је уништен 820. али је обновљен 822.

Бишофсхофен је први пут документован око 700. под именом Понго, а под именом Бишофсхофен тек 1217.  Економски узлет града започео је 1829. кад је обновљено копање бакра и кад је до њега стигла железница - 1875.

Бишофсхофен је статус града стекао тек 2000.

Највеће занменитости града су романичко-готичка парохијска црква (14. - 15. век) с фрескама које датирају с почетка 16. века. Готичка црква св.Марије из 1457., подигнута на романичким темељима из 11. века, са фрескама осликаним око 1420., романичка црква св. Георга са фрескама из око 1230. и романички торањ који је током 13. века био резиденција бискупа од Чајмсија.

За економију града најзначајнија је метало-прерађивачка индустрија , производња грађевинских машина, ливење метала, производња цистерни, производња изолационог стакла уз дрвопретрађивачку индустрију углавном код Митербергитена.

Поред града је 1984. подигнута хидроелектрана снаге 16 МW.

Бишофсхофен је и туристички центар, поред града налази се шпиља - Ајскогхеле, а ту се одржава и финално такмичење у скијашким скоковима у познатој Новогодишњој турнеји.
Погледај ред вожње