Ред вожње Сарајево Источно до Бијељина

Аутобус од САРАЈЕВО ИСТОЧНО до БИЈЕЉИНА пролази између осталог и кроз градове ЗВОРНИК, КОЊЕВИЋ ПОЉЕ, МИЛИЋИ, ПАЛЕ (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 176 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 05 сати и 30 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње САРАЈЕВО ИСТОЧНО - БИЈЕЉИНА постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од САРАЈЕВО ИСТОЧНО до БИЈЕЉИНА су:Centrotrans Sarajevo.

Сарајево има две аутобуске станице: главну аутобуску станицу и станицу у источном делу града, у насељу Лукавица.

Главна аутобуса станица Сарајево је смештена у близини центра града, недалеко од главног железничког колодвора. Ова станица је полазиште већине аутобуса који возе према остатку Босне и Херцеговине, те према међународним попут Хрватске, Словеније и западне Европе. За аутобусе који прометују према дестинацијама у Србији и Црној Гори и градовима у Републици Српској полазна станица је Лукавица.

Главна аутобуска станица у Сарајеву је велика и пространа. Има више од 10 перона. Унутар станице налазе се кафићи и мали ресторани, а испред станице имају продавнице и ћевабџиница која је најпрометније место у том делу града, јер се може за релативно мало новца добро најести. Унутар и испред станице се налазе киосци. Станица посједује и WЦ. Станична услуга наплаћује се 1 КМ. У непосредној близини станице налази се главна Железничка станица.

Адреса: Пут живота 2, 71000, Сарајево

Телефон: +387 33 21 31 00

Аутобуска станица Лукавица је смештена у источном делу Сарајева, стога уколико се налазите у центру препоручамо вожњу таксијем или тролејбусом бр.103 или 107 којим идете до станице Добриња. Аутобуска станица Лукавица од станице Добриња је удаљена 2 минуте пешке. Имајте на уму да вожња тролејбусом траје доста дуго и да знају бити велике гужве. Стога уколико путујете са пртљагом размислите о томе да узмете таxи, који је релативно јефтин у Сарајеву. Станица поседује наткривене пероне, kафе бар, ресторан, продавницу и чекаоницу. Излаз на пероне је контролисан и није могућ без возне карте. Аутобуска станица Источно Сарајево ради сваки дан од 05х до 22х.

Адреса: Српских владара 2, 71123, Источно Сарајево

Телефон: +38757317377

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.