Ред вожње Малме до Рашка

Аутобус од МАЛМЕ до РАШКА не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 2153 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 дан08 сати и 00 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње МАЛМЕ - РАШКА постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
петак
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од МАЛМЕ до РАШКА су:Lasta Beograd.

Малме је трећи по величини град у Шведској. Налази се на крајњем југу државе, на обали мореуза Ересунда, простире се на површини од 335, 14 квадратних километара, а у њему живи око 287 000 становника. Малме је веома развијен град, и популарна туристичка дестинација.

Сматра се да је Малме основан у 13.-ом  веку а најстарији сачувани записи о статусу града датирају из 1353. када је град био под влашћу Данске државе. Малме је вековима био други по величини град те земље, док није постао део Шведске Роскилдским миром 1658. године.

Малме се почиње јаче развијати крајем 18. века кад се гради модерна лука. Средином 19. века се гради железница и почиње развијати индустрија, те град брзо расте и постаје најважнији центар јужне Шведске. Почетком 20. вка град и даље брзо расте и има једно од највећих бродоградилишта на свету. Крајем 20. века град почиње губити становништво због благог привредног стагнирања. 1992. је у граду одржано такмичење за Песму Евровизије. 2000. је саграђен мост преко Ересунда који је град повезао с Копенхагеном. 

Малме је град културе и незаборавне забаве. Ово је град испуњен борјним културно – историјским знеменитостима, али и ресторанима са најукуснијом шведском и интернационалномкухињом, кафићима за опуштање од дугих шетњи, и ноћним клубовима у којима провод траје до раних јутарњих сати. Малме је савршена дестинација за сјајно уживање, и стога се препоручује за све који желе да доживе предивно путовање.

Шта посетити у Малмеу?

1. Сторторгет је трг , и једна од омиљених атракција за све туристе. Градски центар окружен је старим градом, а овде се може видети статуа краља Карла X. Изграђен је 1536. године, и ускоро је постао највећи градски трг у Скандинавији.
2. Лила Торг је место забаве. Ово је центар ноћног живота у Малмеу, а такође је испуњен са великим бројем ресторана. Лила торг је окружен грађевинама из периода од 1600 – 1800. године, а ту се налазе и разне продавнице са занатским производима и храном.
3. Санкт Петрикyркан ( Црква Светог Петра )је готичка црква из четрнаестог века, и најстарија је зграда у Малмеу.
4. Малмохус Слотт је био дворац данског краља Кристијана ИИИ, и ово је један од најочуванијих ренесансних двораца у Скандинавији. Изграђен је између 1536. и 1542. године. Данас се у њему налази неколико музеја, од којих се посебно истичу Поморски музеј и Музеј уметности.
5. Опера је једна од највећих оперских кућа у Скандинавији. Зграда у којој се налазе опера и музички театар изграђена је у периоду од 1933. до 1944. године. Дворана има облик амфитеатра, а једна од атракција јесу чувене мермерне степенице.
6. Фолкетс парк је познати забавни парк, који од априла до септембра нуди незаборавно уживање за целу породицу.
7. Турнинг Торсо је торањ изграђен 2005. године, и највиша је грађевина у Скандинавији. Са торња се пружа величанствен поглед, а видљив је чак и гавни град Данске, Копенхаген.

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.