Луцерн је шести по величини и један од најпопуларнијих градова у Швајцарској. Налази се на обали истоменог језера са прелепим погледом на Пилатус и Риги, врхове швајцарских Апла. Са око 80 000 становника и јако добром повезаношћу са остатком земље, Луцерн представља важан културни и привредни центар.

Град је настао на месту на којем река Ројс истиче из језера. Историја овог града је дуга али процват почиње у XII вијеку. Изградњом моста у клисури Sohollenen на најужем делу реке створена је сјајна веза између Италије и Луцерна што је имало кључну улогу у развоју града као трговачког центра. Све до 1882. године и изградње железничког тунела Готтхард било је немогуће заобићи овај град. Луцерн је постао обавезно стајалиште за путујуће трговце, ходочаснике и занатлије који су донели мноштво нових идеја у град.

Близина Алпа, организоване вожње возом и жичаром до скијалишта на планини Пилатус са које се пружа прелеп поглед на град, богата историја и потпуно очуван Стари град чине Луцерн веома интересантном и популарном туристичком дестинацијом.

Симбол града је Капела Мост изграђен у првој половини XIV века. Првобитно је био изграђен као део градског утврђења да би у XVIII веку добио иновације у виду слика које претежно приказују сцене из живота Св. Леодегара И Св. Мориса који се сматрају заштитницима града. Овај мост је најдужи и најстарији дрвени мост у Европи и послије Матерхорн-а највише пута фотографисана туристичка атракција у Швајцарској. Мост повезује стари, средњовековни, део града са новим. Други најпосећенији споменик је дрвена кула тј. Октогонални торањ која се налази на средини моста. Изгледа као саставни део моста иако је подигнута неких 30-так година пре моста. Током векова ова кула је имала различите намене – од архива, ризнице до затвора и соба за мучење. Данас је кула затворена иако се у њој налази продавница сувенира.

Град је познат по и скулптури “Умирући лав из Луцерна” која није оставила равнодушним ни писца Марка Твена који је описао ка најтужније и најдирљивије дело у камену. Споменик је посвећен страдалим војницима током Франуске револуције 1792.године.

Са мноштвом културно – историјских споменика Луцерн свакако представља сјајну дестинацију за путовње. Осим наведених светски познатих споменика ту су још  и Мusegg – део некадашњег утврђења, нетакнут још од 1386. године, Језуитска црква, Фрањевачка црква, црква Хоф репрезентативни примјерци различитих стилова архитектуре, Водени торњеви, Градска кућа као и велики број прелепих тргова.

Milano je glavni grad italijanske regije Lombardije i milanske Provincije. Drugi po veličini grad u Italiji naseljava oko 1,3 miliona stanovnika, dok je gradsko područje peto najveće u Evropskoj uniji sa procjenjenim stanovništvom od 4,3 miliona.

Grad je pod nazivom Mediolanum osnovao keltski narod Insubri. 222 p.n.e. osvajaju ga Rimljani, te je grad postao vrlo uspješan pod Rimskim Imperijem. Kasnije su Milanom vladale porodice Viskonti i Sforca, Španci u 16. vijeku i Austrijanci u 18. Godine 1796. Milano je osvojio Napoleon Bonaparta i ustanovio ga 1805. glavnim gradom Kraljevstva Italije. U doba Romantizma, Milano je bio važno kulturno središte Evrope u kojem je djelovao niz umjetnika, kompozitora i značajnih književnih ličnosti.

Milano je cijenjen kao svjetsko središte mode i dizajna, sa velikim globalnim uticajem u trgovini, industriji, muzici, sportu, književnosti, umjetnosti i masovnim medijima, što gradu donosi status "Alfa globalnog grada". Lombardijski metropolis posebno je poznat po modnim kućama i trgovinama, kao u čuvenoj ulici Montenapoleone, i Galeriji Viktora Emanuela, koja se smatra najstarijim trgovačkim centrom u svijetu.

Takođe, Milano je veoma poznat po muzičkoj, posebno opernoj tradiciji, kao dom više značajnih kompozitora, (Đuzepe Verdi) i teatara (Teatro alla Scala). Milano je poznat i po nekoliko značajnih muzeja, akademija, palata, crkava i biblioteka (Akademija Brera i Castello Sforzesco), i po dva slavna fudbalska tima: Milan i Inter. Sve navedeno Milano čini jednom od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, sa više od dva miliona posjeta godišnje.

ŠTA POSJETITI U MILANU

Milano je godinama jedan od najposjećenijih gradova Italije. Spoj modernog i rustičnog pružaju mogućnost ojećaja čari urbanog grada, dok u nekom od kafića uživate u italijanskom espresu.

1) Milanska katedrala (Duomo di Milano) sjedište je milanske arhiepiskopije. Građena od kraja 14. do sredine 19. vijeka katedrala u Milanu je druga po veličini u Italiji (od nje je veća samo Bazilika svetog Petra u Rimu) i druga po veličini gotička katedrala na svijetu, poslije katedrale u Sevilji.

2) Tajna večera (Leonarda da Vinčija) jedno je od najvećih svjetskih umjetničkih remek-djela. Slikana tehnikom freske, nastala je u periodu renesanse, vjerovatno između 1494. do 1498. godine. Tajna večera se nalazi u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije. Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943; međutim vlažni zidovi unutar crkve, ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja freske. Kompleksni i radikalni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 1990ih, tako da je djelo od tada opet dostupno javnosti.

3) Milanska skala (Teatro alla Scala) je čuvena operska kuća u Milanu i nalazi se na istoimenom trgdu, Piazza della Scala. Neoklasična zgrada pozorišta izgrađena je u periodu 1776-1778. na mjestu nekadašnje crkve Santa Marija dela Skala. Teatar je svečano otvoren trećeg avgusta 1778. godine, a prva izvedena opera bila je " Europa riconosciuta " Antonija Salijerija. Operska sezona u Milanskoj skali tradicionalno počinje na dan zaštitnika grada Svetog Ambrozija, sedmog decembra.

4) Galerija Brera jedna je od najvećih galerija u Milanu i u svojoj kolekciji sadrži nekoliko remek-djela italijanske umjetnosti od 14. do 20. vijeka. U kolekciji galerije nalaze se neka od najznačajnijih djela Rafaela, Tintoreta, Andree Mantenja, Kanaleta, Žak-Luj Davida, Antonija Kanova i mnogih drugih.

5) Stadion Đuzepe Meaca, poznatiji kao San Siro, fudbalski je stadion dva poznata evropska kluba, i velika rivala: Milana i Intera. Stadion Đuzepe Meaca je drugi najveći stadion u Evropi, poslije stadiona Kamp Nou u Barseloni. Ime je dobio po proslavljenom italijanskom napadaču Đuzepeu Meaci koji je u svojoj karijeri nastupao za tri najveća i najpopularnija italijanska kluba: Inter, Milan i Juventus. Napravljen za SP u fudbalu 1934, na kome je održano finale turnira, renoviran je takođe zbog SP 1990. godime, ali je finale tada igrano u Rimu. Stadion Đuzepe Meaca je jedan od 29 stadiona u Evropi sa dozvolom od 5 zvjezdica UEFA, što znači da na njemu mogu da se održavaju finala Lige šampiona.