блог

Туристичке дестинације Коментара: 0 Feb 07, 2023

Суботица лежи на северу Србије, у Војводини, дуж главних европских транзитних путева и између две велике реке: Дунава и Тисе. Суботица је одлично повезана свакодневним аутобуским поласцима ка свим већим градовима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш), али и окружењу (Будимпешта, Подгорица) и са веома развијеном мрежом аутобуског превоза. Ред вожње можете пронаћи на нашој wеб страници, где се може купити и аутобуска карта у једном смеру или повратна карта за све релевантне дестинације.

Богата културна баштина са задивљујуће украшеним зградама, мултикултурални дух српског и мађарског порекла, као и свеукупни европски шарм – све су то одлике које овај град чине вредним посете. Суботица је стекла име захваљујући опуштеној атмосфери, опуштеној храни и винима највишег квалитета. Фестивали, манифестације, концерти, живахан културни живот током целе године додатни су разлог да посетите овај град.

Палић, језеро и истоимено насеље који се налазе 8 километара источно од Суботице нуде својим посетиоцима нешто ново, непоновљиво и незаборавно у сваком годишњем добу. Врхунски садржаји са почетка 20. вeка: Водоторањ, Велика тераса, Женски Лидо и Музички павиљон, раскошан парк, познато језеро, мир и тишина чине Палић идеалним простором за одмор и опуштање.

Градска кућа, сам центар и знаменитост Суботице, изграђена је између 1908. и 1912. године. Висока је 76 метара и простире се на површини од 5838 м². Пројекат Хале урадили су Комор и Јакаб, чувени будимпештански архитекти. Декоративне одлике сецесије су комбиноване са особеностима мађарског фолклора, улепшане цветним елементима од керамике и ковања од кованог гвожђа. Сала Савета и њени сјајни витражи су срце зграде. Користи се за скупштинске седнице, концерте, венчања и важне скупове. У Градској кући се, такође, некада налазила градска управа, Историјски архив, бутици и банке. Опсерваторија Градске куће висока 45 м привлачи посетиоце незаборавним панорамским погледом на Суботицу и околину.

Палата Рајхле: Саградио ју је 1904. године архитекта Ференц Рајхле са намером да направи дом и свој дизајнерски студио. Скупи материјали у комбинацији са необичном комбинацијом боја, разноликошћу облика и ентеријером и двориштем који одузима дах чине ову раскошну кућу изузетним примером архитектуре сецесије. Тренутно се у њему налази Галерија модерне уметности „Ликовни сусрет“.

Водоторањ: Архитекте зграде су предвидели улазак у Велики парк и одмаралиште кроз богато украшен улаз – Водоторањ. Дизајниран је у стилу мађарске сецесије, инспирисан народним елементима: ручним радовима, чипкама и везом. Овај симбол града званично је отворен 1912. године.

Саборна црква је изграђена у каснобарокном стилу и посвећена је заштитници Суботице, Светој Терезији Авилској, чији се лик појављује и на грбу града. Саграђена је 1779. године и од тада је више пута обнављана. Папа је 1974. цркви додиелио титулу мање базилике.

Фрањевачка црква: Ова црква посвећена Светом Арханђелу Михаилу подигнута је 1736. године на рушевинама средњовјековне тврђаве из 15. вијека. Уз њега се налази самостан са капелом посвећеном заветној слици, Црној Богородици. Црква, позната као зграда неоромантизма, део је фрањевачког самостана.

Главни трг: За разлику од многих европских градова, у Суботици Градска кућа доминира главним тргом уместо црквом или катедралом. Градска кућа је ремек-дело мађарске верзије сецесије изграђена 1912. године. Налази се поред парка са фонтаном и огромним тргом где се током године одржавају бројни концерти и базари. Првобитно је то била зграда класичног стила коју карактерише шест коринтских стубова. На источној страни трга налази се необарокна зграда Народне библиотеке. Два атласа са једним од најлепших балкона у граду чине ову зграду шармантном. Споменик цару Јовану Ненаду налази се на средини трга. Себе је прогласио за цара и прогласио Суботицу за престоницу 1527. године, али је све то трајало врло кратко. Недалеко од споменика налазе се две чесме. Зелена фонтана (1985) и Плава фонтана (2001) су бисери центра града. Обе су направљена од жолнејских плочица, као и сва декоративна керамика и цреп на градским зградама у стилу сецесије.

Српско суботичко-хоргошко виногорје је део велике панонске пешчаре између Дунава и Тисе. Овде виногради покривају појас северно од Суботице и Палића. Искуство виноградара и винара резултирало је природном селекцијом сорти грожђа које су се показале као најбоље прилагођене локалној клими у претежно песковитим теренима.