Мостар представља управно седиште Херцеговачко – Неретванског кантона, уједно и економско, културно, универзитетско и привредно седиште Херцеговине. Настао је у цветној долини реке Неретве чији су мостови од давнина имали своје чуваре – мостаре, по којим је овај град и добио име.
Одувек је био раскрсница многих цивилизација чији се дух у овом граду задржао до данашњих дана, и то је оно што га чини јединственим у односу на друге градове БиХ. Његово становништво углавном сачињава млада популација, а с обзиром на чињеницу да представља и универзитетски центар регије. Може се слободно казати да је Мостар град младости. Насељава га приближно 126 000 становника.
Током деведесетих година, био је један од најразоренијих градова чије је културно – историјско наслеђе претрпело велике последице, међутим након рата интензивно је рађено на његовој обнови и реконструкцији.
Међу грађевинама које су претрпеле највећу штету је његово главно обележје - јединствени Стари мост. Стари мост подигнут је у XВИ веку и представља први споменик културе у БиХ који је стављен под заштиту УНЕСЦО-а. Његова послератна реконструкција завршена је 2004. године.
Поново је изграђена Црква св. Петра и Павла, фрањевачка црква и њен звоник, Стара мостарска гимназија као и највиша зграда у Мостару подигнута у време бивше Југославије – „Мостарка“. Такође, обнављају се улице које су биле најоштећеније у граду - Булевар Народне Револуције/Улица хрватских бранитеља и Улица Алексе Шантића/Твртка Милоша. Довршен је и главни обекат Свеучилишне клиничке болнице који представља једну од најбоље опремљених и најсавременијих болница на простору југоисточне Европе.
Отворени су и Шпански трг  као и шеталиште Николе Шубића Зрињског које спаја поменути трг са Тргом хрватских великана,  и ревитализовани паркови Зрињевац и Парк нобеловаца на чијој се супротној страни налази парк Антуна Бранка Шимића.   
Херцеговачко-неретвански кантон чувен је и по једној од најбољих гастро понуда Балкана. Ово подручје познато је по традиционалним јелима органског порекла међу којима су најпознатија: месо испод сача, домаћи хлеб, разне врсте сирева, свињски или говеђи пршут, морска и речна риба, домаћа вина и сокови, као и мед од лековитих трава.
Осим по изузетној гастро понуди, туристичка понуда Мостара позната је по занатским радњама и тржним центрима са разноврсном понудом. Такође, посебно задовољство представља посета овом граду током фебруара месеца, када се његовим улицама и крајолицима простире мирис чувеног бехара.
Аутобуске карте се могу купити на станици или директно од возача аутобуса. Будући да је Исток Аутобуска станица  у потпуности обновљена и обзиром на то да се налази у непосредној близини главне железничке станице, обекти, као што су барови и продавнице су на располагању путницима. Станица је такође опремљен са гардеробом, где можете оставити свој пртљаг уз накнаду (око 2 КМ по комаду пртљага).
Аутобуска станица Исток:
Адреса: Трг Ивана Крндеља бб, Мостар
Тел: +387 36552025

Аутобуска станица Запад:
Адреса: Вуковарска бб, Мостар
Тел: +387 36348-680

Град Тузла административни је центар те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске регије североисточне Босне. Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона.Такође је и привредни, културни, спортски, образовни центар североисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. 
Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству солИ, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредељујући  фактор за усмеравање досадашњег привредног  развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.
Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики део Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно Панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине пре 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со још у неолиту. После су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.
18. јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи који има слано језеро и једини град на свету чије је слано језеро истовремено и купалиште и плажа у најужем историјском центру града. Вода сланог Панонског језера је наводно и лековита.
Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.
Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.